Istraživala: Milica Milutinović, milica@instore.rs
Foto: Freepik/aleksandarlittlewolf
Njihov broj raste iz godine u godinu, a skoro da nema trgovca koji ih nije uvrstio u svoj poslovni plan razvoja. Uprkos uvreženom mišljenju da ljudski kontakt nikada ne može da bude zamenjen mašinom, pokazalo se već da ti novi “kasiri” itekako dobro obavljaju posao, jer je zabeležen rast prometa na samouslužnim kasama u celoj Srbiji u prethodnoj godini u odnosu na 2022.
Prva mašina za samonaplatu instalirana je 1986. u trgovini Kroger u Džordžiji. U početku, iako malo nezgrapne mašine, pokazale su se kao efikasne i skratile su redove za kupce, dok su za trgovce značile manje kasira u objektu. Tek početkom 2000-ih, trend uvođenja samouslužnih kasa se ozbiljnije zahuhtao u svetu, naročito nakon recesije jer su trgovci u njemu videli mogućnost za smanjenje troškova. Korona je još jedan momenat u istorijatu samouslužnih kasa, kada su verovatno bile popularnije nego inače. Izazovi zapošljavanja i zadržavanja radnika, takođe, su doveli do toga da se trgovci ponekad više oslanjaju na ove robotizovane prodavce.
Krajem godine mogli su se pročitati strani naslovi o sporadičnim preispitivanjima upotrebe samouslužnih kasa. Walmart, Costco su samo neki od njih koji vagaju ovaj pristup. Da će biti kupaca koji nisu sigurni koju sortu jabuke su odabrali da bi je ukucali na kasi, ili onih koje je potrebno proveriti da li su punoletni da bi pazarili alkoholno piće, biće uvek. Odvajkada, krađe su tu da ostanu, ali je napredak u tehnologiji doprineo tome i da se njima umnogome stane na put. S druge strane, deluje i da će onih sa željom da ne cupkaju u redu, biti sve više.
RAST PROMETA NA SAMOUSLUŽNIM KASAMA
Udruženje za trgovinu Privredne komore Srbije raspolaže podacima koje su im dostavile članice i kažu da sa ponosom mogu da istaknu da ne zaostajemo za regionom, šta više, lideri smo u odnosu na neke zemlje. Evidentno je da se najveći deo retailera odlučuje da uvede ovaj sistem u svoje objekte, vrlo postepeno kako bi svi zaposleni ovladali procesima, ali se i sami kupci navikli i opredelili da ga koriste. Trgovinski formati u kojima su dostupne samouslužne kase su supermarketi i hipermarketi, dok se u manjim lokalnim radnjama značajno slabije koriste. Delhaize trenutno samouslužne kase (osim regularnih) poseduje u 180 prodavnica, a plan je da u roku od dve godine one postanu dostupne kao opcija kupovine u većini objekata njihove maloprodajne mreže. U IDEA, Roda i Mercator prodavnicama, kao i u Univerexport i DIS maloprodajnim objektima je zastupljena ova tehnologija. Lidl ima u planu do kraja godine da ih uvrsti u svoje objekte, a Aroma marketi su u procesu nabavke. U proteklim godinama kompanija Gomex je imala ogroman razvoj maloprodajne mreže i prioritetne projekte koji su podržavali ovaj ubrzani razvoj, a sada su u fazi planiranog testiranja samouslužnih kasa u testnim objektima. Domaći trgovinski lanac (DTL) i Vero u svojim objektima za sada nemaju samouslužne kase, ispričala nam je Tijana Maljković, sekretar Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije.
S obzirom na to da se trgovinski formati, kultura i kontinuitet procesa nabavke, i navike potrošača razlikuju po zemljama i kontinentima, a ujedno svi trgovinski lanci idu u korak sa vremenom, tehnologijama kao i modernizacijom, neophodna je konstantna obuka i edukacija zaposlenih, uvođenje novih procesa kao i njihova popularizacija među kupcima. Kako Maljković pojašnjava, jedan od primarnih ciljeva samouslužnih kasa je da kupcima pruže dodatnu fleksibilnost prilikom kupovine, ali i vrednost mlađoj populaciji koja želi na ovaj način efikasnije da obavlja svoje svakodnevne potrebe. Možemo napomenuti da Delhaize Serbia kontinuirano radi na unapređenju ovog vida kupovine, korišćenjem najboljih praksi iz domena procesa i tehnologije, kako bi u kontinuitetu unapređivali iskustvo kupovine za potrošače, ali i eliminisali sve eventualne nedostatke i rizike za poslovanje koje ovaj vid kupovine može sa sobom da nosi, što je jedan od ključnih preduslova i razlika između retailera koji sa uspehom primenjuju ovaj koncept i retailera koji od njega odustaju. Kako nam prenose iz kompanije DIS, prednost je brža kupovina kod malog broja stavki na računu, a problemi su strah kod kupaca pre prve kupovine, a posebno nedostatak kovanog novca imalih apoena koji su neophodni za nesmetan rad kasa ukoliko primaju keš, dodaje naša sagovornica iz PKS-a.
| Istraživanje Global market insights pokazuje da će tržište samouslužnih kasa rasti u periodu do 2030. godine za u proseku 10,6% godišnje, kada je u pitanju vrednost. |
Ono što ona još napominje je da većina marketa u SAD, UK ili Aziji, zastupa bezgotovinsko plaćanje tj. kartično u skoro svim trgovinskim objektima: Kod nas i dalje u velikom broju raznih trgovina plaćanja se obavljaju u gotovini, što znatno otežava i usporava proces uvođenja samouslužnih kasa u trgovinske lance.
Prema njenim rečima, u maloprodajnim trgovinskim objektima u kojima postoje samouslužne kase zabeleženo je na dnevnom nivou maksimum do 40% prometa. Bitno je napomenuti da se ovaj vid kupovine koristi više u većim gradovima, kao što su Beograd, Novi Sad i Niš.
U prošloj godini, u odnosu na 2022, zabeležen je rast prometa na samouslužnim kasama u celoj Srbiji generalno, a takav trend očekujemo i u narednom periodu, jer i kupci i zaposleni su generalno zadovoljni zbog uvođenja tih kasa i modernizacije procesa. Trgovci u Srbiji za sada ne planiraju prodajne objekte bez zaposlenih, tj. samo sa samouslužnim kasama, i zbog kupaca koji su navikli na tradicionalni način kupovine, odnosno plaćanja, zbog penzionera koji na ovaj način imaju i poverenja u kasire i preko njih saznaju za nove akcije, ali i zbog kulture kupovine u našoj zemlji koja se i dalje zasniva na komunikaciji sa zaposlenima u maloprodajnim objektima, dodala je Maljković.
Foto: Mercator-S
ŠTA KAŽU TRGOVCI
Pionir u uvođenju samouslužnih kasa u našoj zemlji bio je Mercator-S, koji je sa ovom misijom započeo početkom 2011. godine. U ovom trenutku ovaj trgovinski lanac u svoja 64 objekta ima samouslužne kase, a prema planu je da se taj broj do kraja godine uveća za samouslužne kase u još 10 objekata.
Mercator-S, kao lider u inovacijama i digitalizaciji retail industrije u Srbiji, i ove godine nastavlja sa razvojem samouslužnih kasa u IDEA, Roda i Mercator prodavnicama širom Srbije. Najvažnije novine na kojima je radio Mercatorov IT tim u proteklom periodu su brzi tasteri, koji kupcima olakšavaju proces kupovine, i daljinska stanica za upravljanje, koja zaposlenima u Mercator-S prodavnicama na kasi omogućava lakšu asistenciju, navodi trgovac.
Kako još iz ove kompanije dodaju, samouslužne kase su se pokazale kao veoma interesantne za kupce koji obavljaju kupovinu u IDEA, Roda i Mercator prodavnicama, a u prilog tome govori i podatak da više od 30 odsto računa prolazi na tim kasama, a to su uglavnom manje kupovine.
U Univerexport objektima samouslužne kase uvedene su 2018. godine. Od tada do danas mreža objekata u kojima su samouslužne kase dostupne se proširila, pa je danas skoro 20 objekata, u kojima je blizu 70 samouslužnih kasa koje su na raspolaganju njihovim potrošačima. Kako iz ovog trgovačkog lanca napominju, u budućnosti oni proširuju mrežu objekata u kojima će ove kase biti dostupne: Samouslužne kase pružaju mogućnost sigurne i efikasne kupovine kako potrošačima, tako i trgovinskom lancu, pa zbog toga nastavljamo sa implementiranjem ovih kasa u naš maloprodajni sistem.
Trgovački lanac DIS je u januaru 2022. godine postavio prve samouslužne kase u beogradskom marketu na Ledinama. Trenutno imaju 30 samouslužnih kasa na devet lokacija, a plan im je da ih uvedu u većinu objekata do kraja 2026. godine.
Iz DIS-a nam kažu da su benefiti od samouslužnih kasa u nadoknađivanju radnika kojih na tržištu radne snage nedostaje u trgovini, dok napominju da negativna strana jeste povećana krađa, što u određenoj meri utiče nepovoljno na rezultat maloprodajnog objekta.
Ono što bi moglo da utiče na korišćenje punih potencijala samouslužnih kasa, dodaju još iz ovog trgovačkog lanca jeste postojanje određenog straha od novih tehnologija: A i kada se on prevaziđe nailazimo na operativne probleme poput odobravanja nekih artikala, na primer, kako težine artikla tako i kupovine alkoholnih pića. A što se tiče samog sistema svakodnevni izazov je nedostatak kovanog novca i malih apoena, koji su neophodni za nesmetan rad samih kasa.
Foto: Freepik
PODIŽU IMIDŽ BRENDA
Da zainteresovanost i potreba za samouslužnim kasama rastu, dobili smo potrvdu i “iz prve ruke” - od Darko Burdžića, specijaliste za marketing i komunikacije u kompaniji Input koja se bavi sveobuhvatnim rešenjima i podrškom u opremanju maloprodajnih i magacinskih prostora: Tokom prošle i početkom ove godine znatno je pojačana potražnja za samouslužnim kasama na našem tržištu. Sem situacije na terenu gde je očigledno da su maloprodajni lanci u priličnom broju svojih objekata instalirali ova rešenja, očekivan je trend rasta i na osnovu planova naših partnera za 2024. godinu. Napomenuo bih da nije reč samo o samouslužnim kasama, već o čitavom rešenju koje obuhvata i sisteme za prevenciju od krađe u samonaplatnoj zoni. Rešenje za kontrolu izlaza sa čitačem verifikovanog barkoda donosi upravo naša kompanija pod nazivom Scan Master.
Naš sagovornik, na osnovu svog iskustva u ovoj tematici, otkriva nam i šta je to što mogu biti prepreke u upotrebi samouslužnih kasa, ali i to kako ih je najbolje prevazići. Prema njegovim rečima, najčešći izazov sa kojim se suočavaju je prevencija od krađe: Osim prevencije na samoj kasi u vidu kontrolne vage, tu su i digitalni sistemi za kontrolu izlaza koji na različite načine verifikuju kupce koji su obavili plaćanje. Neizostavan i važan u prevenciji je i kontrolor odnosno zaposleni koji je zadužen da nadgleda zonu samonaplate. Drugi izazov koji je potrebno prevazići je i integracija sa postojeim ERP sistemom i POS aplikacijom. U ovaj proces je važno uključiti IT timove, kako proizvođača tako i onoga ko implementira. Od te komunikacije i ažurnosti zavisi i sama brzina implementacije.
| KAKO SPREČITI KRAĐE? Kada pričamo o krađama u maloprodaji one predstavlju određeni deo ukupnog manjka – najvećeg neprijatelja biznisa maloprodaje. Vrlo je važno da znamo da su manjkovi, zapravo, neizostavan deo biznisa maloprodaje i vrlo često se govori o eliminaciji krađe, što je nemoguća misija. Bolji izraz za to je upravljanje manjkovima te na raznim pozicijama uključujemo razne ljudske ili digitalne sistema zaštite kako bi taj manjak sveli na prihvatljivi minimum, kaže Burdžić. • Krađe usled izlaska bez plaćanja
Svaka samouslužna zona naplate mora imati svog kontrolora koji može pokrivati maksmalno do šest naplatnih mesta. Od njegove sposobnosti i veštine opažanja zavisi dosta. Pomoć u prevenciji su kontrolna vaga na samoj kasi, koja neće dozvoliti da se preskoči skeniranje artikala koji su stavljeni u torbu ili da se napravi “lažirana kupovina” zamenom bar kodova sa povoljnijih artikala. |
Samouslužne kase za naše uslove ne predstavljaju jeftino rešenje ali, kao i u svemu ostalom, poslednji sud daje kupac. A trend je rastući kada je u pitanju izbor između samouslužne i tradicionalne kase. Naravno, u korist samouslužne kase, tamo gde je ima. A ima je ne samo u velikim ili nacionalno prisutnim trgovinskim lancima, nego i kod regionalnih lidera ili lokalno prisutnih lanaca koji na taj način ostaju u trci sa stranom konkurencijom, tvrdi naš sagovornik.
Kako još navodi, oni u Inputu vode računa o optimizaciji prostora, tako da prilikom postavljanja šest samoulužnih kasa zauzmu praktično površinu koju inače zauzima dve tradicionalne kase. Dakle, više prodajnog prostora je, takođe, pozitivan manifest koji se dešava nakon uvođenja samouslužnih kasa. Poželjno je da samouslužna kasa u svoju opremu uključi i kontrolnu vagu. Na taj način će manjak biti kontrolisaniji i ROI za ovo rešenje će biti ostvaren brže uz uštede i u radnoj snazi. Ne zaboravimo da samouslužne kase sem uštede u radnoj snazi, podižu imidž brenda kod nadolazećih mlađih generacija koje zamaraju čekanja i redovi na tradicionalnim kasama, te zbog toga menjaju svoju odluku gde će kupovati, zaključuje naš sagovornik.
Takođe za kraj razgovora sa nama iznosi vrlo interesantne brojke, koje, čini se, same nagoveštavaju svetlu budućnost samoulužnih kasa: Istraživanje Global market insights pokazuje da će tržište samouslužnih kasa rasti u periodu do 2030. godine za u proseku 10,6% godišnje, kada je u pitanju vrednost. Tako danas ono iznosi oko 900 miliona dolara, dok će 2030. dostići skoro 1,7 milijardi dolara. Zanimljivo je i to da se ove godne očekuje dostizanje brojke od ukupno 37 miliona instalacija, dok će se broj instaliranih primeraka udvostručiti u narednih sedam godina.
