Piše: Tamara Ivanković, Head of PR, Represent Communications
Zamislite ovih nekoliko scena – prva: Starija žena ispred vas u prodavnici sporo pakuje proizvode, želi da plati čekom i nije sigurna koje cigarete bi trebalo da kupi. Vi ste prvi iza nje, a iza vas se već stvara veliki red, a žena ne odustaje.
Druga: Pre posla idete na roditeljski i razredna vašeg deteta vam saopšti šta se radi za vreme časa, a što nema veze sa nastavnim aktivnostima. Treća: Imali ste rok za neki zadatak na poslu, podelili sa kolegama, i pola sata pre roka za slanje, kolega vam nonšalantno kaže kako nije stigao previše da uradi, nije imao inspiraciju.
Verujem da i dok čitate ovo, već gubite malo strpljenje, dok zamišljate situaciju, već ste se iznervirali.
Često slušamo da se u većini poslova ne bavimo ljudskim životima i da ništa nije vredno nerviranja, a pogotovo onu frazu „pa to je samo posao“. Jeste, ali šta je loše u tome ako se ponekad iznervirate zbog posla. Zar ne pokazujete tako da vam je stalo, da želite da uradite sve što je do vas, da se dobije rezulat. Zar ne želite i da druge motivišete i da probudite takvom reakcijom. To jeste normalno, ali ponekad, jer to znači da umete da se iskontrolišete, da protresete kroz sito šta je važno, a na šta ne treba gubiti vreme.
| Sve je brzo, za sada i za odmah, vremena je najmanje, a strpljenja gotovo i da nema. |
Lav Tolstoj kroz svoje romane provlači jednu mudrost na koju bi svaki dan trebalo da se vraćamo - Retko ćeš se pokajati zbog onoga što si prećutao, a veoma često ćeš se pokajati zbog onoga što si rekao, i još češće bi se kajao kada bi znao sve posledice svojih reči.
Podatak da dnevno izdanje New York Times magazina sadrži više informacija nego što je čovek u 16.veku mogao da prikupi tokom celog života dovoljno govori o tome u kakvom vremenu živimo. Sve je brzo, za sada i za odmah, vremena je najmanje, a strpljenja gotovo i da nema.
Ne moramo da menjamo svet oko sebe, dovoljno je da svaki dan samo malo promenimo reakcije na neke stvari. Dobijate instant rezultat, u vašu korist. Tada lakše shvatimo da je nekad bolje da sačekamo i koji minut duže u prodavnici, da se setimo i da smo i mi u školi imali razne dogodovštine ili da na poslu zamolimo za produženje roka. Imajte strpljenja za kolege, prijatelje, pa čak i za nekog nepoznatog ko vam zatraži pomoć na ulici. Ne odustajte od toga da neko i za vas može da kaže da posedujete danas možda i najskuplju vrlinu – strpljenje.
