1. Program za podršku izgradnje lokalnih fondacija u regionu Zapadnog Balkana je započeo pre tri godine. Koliko je pandemija COVID-19 uticala na rezultate programa?
Kada smo pokrenuli ovaj program krajem 2019. godine, naša maštanja su najviše bila usmerena na neformalne grupe koje će se prijaviti i na zajednice koje ćemo, kroz rad sa njima, upoznati kao svoje. Pandemija nam nije bila ni na vidiku i bilo je teško razumeti njene stvarne razmere čak i kad je, na dan zatvaranja konkursa, proglašeno vanredno stanje. Mi smo preduzeli sve mere da u kontekstu ograničenja slobode kretanja i okupljanja završimo proces selekcije grupa i otpočnemo sa nekim aktivnostima, nadajući se da se uskoro vraćamo na staro. Međutim, kako je ta situacija potrajala, mi smo u nekom trenutku morali da prihvatimo taj novi kontekst i činjenicu da se pristup koji smo originalno planirali mora u potpunosti promeniti, jer neke stvari više nije bilo moguće sprovesti na načine koji su se prethodno pokazali kao uspešni. Strahovali smo da će promena pristupa, kao i celokupna situacija u zemlji i svetu, uticati na motivaciju inicijativnih grupa za osnivanje lokalnih fondacija u Pančevu, Nišu i Staroj Pazovi da ostanu deo programa, ali to ne samo da nije bio slučaj, već ih je kriza još više podstakla da se angažuju oko lokalne fondacije i osmisle nove pristupe za svoj rad. Oduševio nas je taj nivo posvećenosti, njihova sposobnost da se, uprkos spoljnim izazovima, povežu i pozicioniraju u svom okruženju, količina ideja koje su uspeli da sprovedu u delo i ogromna upornost ali, pre svega, oduševili su nas oni kao ljudi, njihov integritet i beskompromisne vrednosti koje žive zajedno sa svojim zajednicama, veliki osećaj solidarnosti i međusobne podrške i neodustajanje od toga da se prikupe sredstva za podršku udruženim građanima, i pored toga što su donatorske politike bile okrenute drugim, donekle urgentnijim temama.
2. Na koji način zainteresovani mogu da konkurišu?
Kroz ovaj program tragamo za neformalnim grupama od najmanje troje ljudi iz iste zajednice, koji se međusobno poznaju i imaju neku predistoriju zajedničke saradnje. Prednost je da članovi grupe dolaze iz različitih sektora, a svakako je neophodno da imaju visok stepen motivacije da slušaju i stalno uključuju zajednicu u svoj rad. Zajednica treba da obuhvata deo grada, grad ili šire područje na kom živi bar 50.000 stanovnika, kako bi lokalna fondacija uspela da obezbedi dovoljno resursa za svoje funkcionisanje, ali i prostor da inspiriše i generiše dovoljno malih inicijativa koje će podržavati. Konkurs je otvoren za sve zajednice u Srbiji, osim onih koje već imaju lokalnu fondaciju. Svi zainteresovani se za konkurs mogu prijaviti do 9. juna, popunjavanjem formulara koji se nalazi na stranici www.lokalnefondacije.rs. Nakon zatvaranja konkursa, mi ćemo na osnovu prijava izabrati one koji ulaze u uži krug i sa njima organizovati razgovore pre konačnog izbora. Ukoliko zainteresovani aplikanti budu imali nekih pitanja ili nedoumica, pozivamo ih da pogledaju internet stranicu programa i da nam se obrate na imejl ili telefone dostupne na stranici programa. Biće nam zadovoljstvo da im pomognemo da u ovom procesu budu što uspešniji.
3. Kako izgleda proces osnivanja lokalne fondacije?
Svim izabranim inicijativnim grupama na programu Trag fondacija pruža edukativnu i finansijsku podršku, kao i mogućnost da se povezuju i međusobno, i sa drugim fondacijama u zemlji i regionu. Tokom inkubacionog perioda, koji traje otprilike od 12 do 18 meseci, sve izabrane grupe dobijaju informacije, savete, stručnu i mentorsku podršku, neophodnu za kreiranje plana razvoja lokalne fondacije. One od samog starta imaju zadatak da od pojedinaca i preduzeća u lokalnoj zajednici prikupe ukupno 15.000 evra, koje Trag fondacija duplira na svakom stepeniku od 3.000 evra. To znači da svakih 3.000 evra postaje šest, i da grupe na svakom stepeniku imaju mogućnost da raspišu prve konkurse za podršku malim inicijativama. U prethodnom ciklusu programa 3 inicijativne grupe iz Pančeva, Stare Pazove i Niša su samo tokom 2021. godine kroz 5 konkursa podržale 35 inicijativa iz različitih oblasti, što je zaista impresivan rezultat. Pored finansijske podrške, Trag dugoročno prati razvoj grupa u svim njihovim fazama do potpunog osamostaljenja, koje nastupa u periodu od 2-3 godine nakon registracije. Trag će svim izabranim grupama pružati materijalnu, kao i nematerijalnu podršku u vidu individualnog savetovanja, organizovanja nacionalnih i regionalnih događaja, studijskih poseta drugim lokalnim fondacijama i pristupa relevantnim međunarodnim mrežama.
4. Koji su najčešći izvori finansiranja?
Lokalne fondacije koje se kroz ovaj program razvijaju, u prvim fazama delovanja, isključivo se finansiraju od doprinosa građana i poslovnog sektora. Ovakav model finansiranja smatramo održivim, jer mu doprinose oni koji od njega imaju direktne koristi. On spaja one koji imaju ideje sa onima koji imaju resurse da se te ideje sprovedu u delo, podstiče građane i preduzeća da ulažu u zajednicu u kojoj žive i posluju, i obezbeđuje da se ta sredstva vrate u zajednicu na jedan transparentan i svrsishodan način. To doprinosi poverenju i povećanju motivacije da se, na osnovu postignutih rezultata, donacije ponove. Verujemo da će ove fondacije u daljem razvoju početi da traže i druge izvore, u zajednici i van nje. Naša sugestija je uvek da im dominantni izvor finansiranja bude blizu, jer će oni koji deluju na lokalu razumeti kakve su stvarne potrebe zajednice i biće najspremniji da doniraju upravo za one oblasti koje su od opšteg interesa, s obzirom na činjenicu da rešavanje tih pitanja pozitivno utiče i na njihov život i poslovanje.
5. U kojim oblastima je delovanje lokalnih fondacija najzastupljenije?
Inicijativne grupe su, pre pokretanja svojih poziva za finansijsku podršku lokalnim projektima, istražile prioritete svojih zajednica. Kroz svoje pozive za podršku, one su do sada podržale najviše projekata iz oblasti obrazovanja, kulture i revitalizacije javnih prostora. Recimo, Lokalna fondacija Niš je podržala inicijativu grupe građana da se na jednu zgradu u centru grada postavi mural sa likom poznatog lokalnog boksera Čelika, kako bi se odala počast njegovim sportskim i filantropskim uspesima, ali i oplemenio taj prostor. Oni su, kroz druge projekte, podržali i revitalizaciju društvenog centra u selu Gornja Studena, ali i otvaranje Ulične galerije u samom centru Niša. Lokalna fondacija Stara Pazova je podržala projekat muzičkih radionica za decu i roditelje, koji je rezultirao stvaranjem zajedničkog orkestra, koji danas nastupa na različitim lokacijama u gradu. Podržali su i časove robotike za decu školskog uzrasta u njihovom gradu, ali i radionice kroz koje su deca na Zelenoj plantaži Iva naučila više o proizvodnji organske hrane u kontrolisanim uslovima i dobila priliku da se povežu i izgrade nova prijateljstva sa osobama sa invaliditetom koje na ovoj plantaži rade. Lokalna fondacija Pančevo je podržala udružene građane jednog naselja da srede zajednički prostor između svojih zgrada i vrednost ove akcije je u tome što je pokrenula lanac dobročinstva te je svaka sledeća akcija na zajedničkom prostoru okupila još više stanara. Na kraju je organizovana i jedna dobrotvorna akcija tokom koje su ti stanari prikupljali sredstva za dalji rad lokalne fondacije. Sve ove inicijative su donele neki konkretan boljitak za zajednice u kojima su sprovedene, što znači da su lokalne fondacije dobro prepoznale potrebe i nosioce inicijativa kojima je na ovaj način data neophodna inicijalna kapisla za dalji rad.
6. Na koje sve načine kompanije i preduzetnici mogu da podrže lokalne fondacije?
Preduzetnici i poslovni sektor su jedni od ključnih faktora za uspeh lokalnih fondacija u našoj zemlji. Prvenstveno, poslovni sektor lokalnim fondacijama može pružiti finansijsku podršku i od toga imati višestruke koristi. Na taj način, oni mogu obezbediti da budžeti njihovih preduzeća i kompanija namenjeni razvoju zajednice budu transparentno usmereni na pitanja koja su im važna i na korisnike koji će ih adresirati na najbolji mogući način. Kroz lokalnu fondaciju, poslovni sektor, takođe, može obezbediti praćenje podržanih projekata i održivost rezultata tih projekata na duži rok. Ovo je posebno važno za mala i srednja preduzeća koja često imaju veliku želju da daju finansijsku podršku, ali nemaju dovoljno ljudskih resursa da odluče kad, kome i koliko donirati, i sa kakvim željenim rezultatima. Poslovni sektor lokalnim fondacijama ne mora donirati samo novac, može donirati i znanja, volontersko vreme zaposlenih i relevantne kontakte u zajednici. Mi zbog toga lokalne fondacije ohrabrujemo da u svoje redove uvek uključuju ljude iz poslovnog sektora kako bi, kroz njihov angažman, dobili relevantnu ekspertizu i u svoj rad uneli i malo preduzetničkog duha koji je često od ključne važnosti za prelazak na sve sledeće faze organizacionog rasta i razvoja.
7. U kojim državama Zapadnog Balkana je osnovano najviše lokalnih fondacija i da li postoji saradnja sa lokalnim fondacijama iz Srbije?
Trenutno, lokalne fondacije postoje u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Srbiji. U Srbiji su od ranije prisutne tri lokalne fondacije u Obrenovcu, Novom Pazaru i Zaječaru, a kroz ovaj program smo izgradili i fondacije u Nišu, Staroj Pazovi i Pančevu. To je Srbiju stavilo na prvo mesto po broju lokalnih fondacija, dok se paralelno očekuje i registracija 5 lokalnih fondacija koje podržavamo u Bosni i Hercegovini. Sve ove fondacije se međusobno posećuju, uče jedne od drugih i razvijaju zajedničke programe, a često se međusobno ispomažu, pogotovo kada su krizne situacije u pitanju. Zato se redovno savetujemo i jedni druge podržavamo kako bismo bili što uspešniji u svojim aktivnostima.
