Zbog toga savetuje da se hrana mora dobro upakovati jer je šansa da se nešto dogodi ogromna: Ako transportujete proizvode koji moraju da budu na hladnom morate da znate koja je temperatura na koju ta hrana mora da ide.
Sad i pošta dosta prenosi, kao i Amazon na zapadu. Šansa da se kvarljivi proizvodi pokvare je adekvatno velika. Oni koji idu na sobnim temeraturma najčešće se neće promeniti, ali na primer gotova hrana mora doći na adekvatnoj tempetaturu u adekvatno vreme, rekla je Ristićeva.
Savet proizvođačima je da biraju dobrog dostavljača, onog koji pere kontejnere, koji ih ne stavlja na zemlju. Sad svako nešto prenosi, svako se time bavi, transport hrane je mogućnost da se naruši njena bezbednost, da se to pokvari, rekla je ona.
O uticaju koronavirusa na bezbednost hrane, ona je rekla da nije dokazano da se virus prenosi hranom, već kapljicima: Ne postoje podaci da se iko kroz hranu razboleo.
Na konferenciji se između ostalog govorilo o zahtevima iz oblasti bezbednosti hrane, kao i inspekcijskom nadzoru.
Kako je Ristićeva navela, prvo i osnovno je da svaki proizvođač mora da bude registrovan kod Ministarstva poljoprivrede u centralnom registru, prijava se se za sada podnosi poštom, a uskoro bi trebalo da bude i online.
Registracija je bitna jer je ona na neki način "lična karta" proizvođača. Ako to nije tako on prosto ne postoji i radi crnoj zoni, može da bude kažnjen da mu bude zabranjena aktivnost, nije dovoljno u APR-u, mora biti registrovan kod adekvatne inspekcije, rekla je ona.
Takođe, za proizvođače je bitan Zakon o bezbednosti hrane koji se odnosi na sve koji proizvode ili se bave prometom hrane. Iz tog Zakona, kaže, proizilaze zahtevi dobre higijenske i proizvođačke prakse.
Higijenski podrazumevaju zaheve vezane za sam objekat, zdravlje zaposlenih, sprečavanje prodora inspekata, štetočina. Dobra proizvođačka praksa podrazumeva kontrolu temperature, obeležavanje, kontrolu sitrovina, isporuke...
Obaveza je takođe, da svi proivođači moraju da razmatraju i primene principe HACCP-a, tj. mora da postoji neko ko razume te principe bilo da je to neko iz firme ili neki konsultant koji mora da ima znanje iz same vrste proizvodnje, ali i iz bezbednosti hrane. HACCP je skup procedura za identifikovanje opasnosti, kontrolu opasnosti, reakciju ako je nešto krenulo po zlu i kako to dokumentovati.
To, kaže Ristićeva, nisu samo neki papiri, nije administrativni sistem, već "neko ko će da pomogne proizvođačima da budu svesni opasnosti koje postoje u proivodnom procesu i načinima kako da se one kontorlišu, to je smisao HACCP-a".
Ona je istakla i da što je subjekat bolji, to ćemu inspektor ređe dolaziti. Inspektori koriste kontrolne liste koji pokrivaju higijensku i proizvođačku praksu i HACCP. Savet je da skinete odgovarajuću listu i neka vam ona služi da sami sebe kontrolišete, rekla je Ristić.
Kada se osnuje jedna firma, kada formulišete proizvod onda je, navodi, potrebno da uradite analizu u akreditovanoj laboratoriji: Mora da bude akreditovana, to je zahtev od strane inspekcije, ali i način da budete sigurni da je mikrobilogija i hemija vaše hrane dobra, važno je i da povremeno ponavljate analize.
Govoreći o online prodaji hrane, navela je da za nju važe isti principi, te da nema nikakve razlike.
Da podsetimo, projekat "Budućnost srpske industrije hrane" organizuje Asocijacija za promociju srpske hrane pod pokroviteljstvom Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije.
Izvor: B92
Foto: Pixabay
