Zelena ekonomija - novi poslovni model za održiv biznis

AKTUELNO

Srbija

12.10.2020.

Prelazak  na cirkularnu ekonomiju danas više nije samo pitanje čistije  životne sredine, test odgovornosti za države, kompanije i građane, već i pitanje održivosti svakog biznisa i novih mogućnosti koje se na taj način otvaraju privredi, izjavio je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije na nedavno održanom panelu posvećenom inicijativi za uvođenje depozitnog sistema za prikupljanje ambalažnog otpada, u okviru Mikser festivala 2020 „Kiseonik“.

„Novi poslovni model podrazumeva da se bavimo ne samo time kako da odložimo i zbrinemo ono što smo iskoristili, već i kako da sačuvamo okruženje u kojem živimo, stvorimo nove proizvode i vrednost, kreiramo nove poslove za kompanije i ljude, rekao je predsednik PKS u video obraćanju učesnicima panela čiji je domaćin kompanija Knjaz Miloš.

Prelazak na zelenu ekonomiju, prema rečima Čadeža, zahteva izmenu postojeće regulative i velike investicije za uvođenje savremenih tehnologija i inovacija i s tim u vezi promociju dostupnosti evropskih, međunarodnih i nacionalnih podsticaja i programa podrške.

Značajne su, kaže, i mogućnosti za razvoj preduzetništva u ovoj oblasti i otvaranje zelenih radnih mesta, posebno u sektoru malih i srednjih preduzeća.

Pred nama je veliki posao - prelazak na modele cirkularne ekonomije i inovativne, savremene, čiste tehnologije koje su energetski i resursno efikasne, dobre po životnu okolinu, a korisne za privredu i društvenu zajednicu, naglasio je predsednik PKS, ukazujući na podršku koju Privredna komora u tome pruža kompanijama.

Privreda je, kako kaže, toga svesna, što potvrđuju i projekti, poput "Eliksirovog" postrojenja za preradu za spaljivanje industrijskog i nerecikliranog otpada ili fabrike staklene amblaže, koje će naše kompanije kandidovati za podršku DFC-a.

PKS podržava i inicijativu svojih članica i drugih poslovnih udruženja (SEPEN, NALED, AmCham, Udruženje pivara Srbije, Saveta stranih investitora) da se tradicionalni, mešoviti sistem odlaganja iskorišćene ambalaže u kontejnere zameni depozitnim sistemom sakupljanja ambalažnog otpada koji se može reciklirati radi dalje upotrebe, odnosno proizvodnje nove ambalaže.

Ovaj sistem se u Evropskoj uniji pokazao najefikasnijim, a njegovom primenom unaprediće se svest građana i odgovornost, biće manje ambalažnog otpada tamo gde mu nije mesto, po parkovima i ulicama, i više sirovine za reciklažu i proizvodnju i nove ambalaže. To će doneti manje troškove i kompanijama i lokalnim samoupravama, rekao je Čadež.

Tom prilikom, on j eizrazio i svoja očekivanja da nakon formiranja vlade nastave razgovore o potrebnim izmenama Zakona o ambalaži i amblažnom otpadu, kako bi ubrzali ovaj proces i što pre došli do usvajanja i implementacije nove regulative koja će omogućiti uvođenje i efikasnu primenu depozitnog sistema.

Zahvalio se i grupi Matoni, vlasniku kompanije Knjaž Miloš na spremnosti da iskustva u primeni depozitnog sistema sa drugih evropskih tržišta na kojima posluje, prenese u Srbiju.

Alesandro Paskvale, generalni direktor Mattoni 1873 grupe rekao je da industrija pića može da osigura cirkularnost i doprinese smanjenju novog otpada u okruženju.

Svesni odgovornosti koja nastaje onog trenutka kada se proizvod potroši, odnosno problema prouzrokovanih neadekvatno zbrinutim ambalažnim otpadom, Mattoni 1873 i Knjaz Miloš, podržavaju planove za implementaciju efikasnog depozitnog sistema i u Srbiji. Spremni smo da posvetimo sredstva, energiju i ekspertizu naših ljudi kako bi taj sistem u Srbiji bio primer najbolje prakse u Evropi, kako bi industrija mogla da preuzme odgovornost i transformiše svoje poslovanje na održiv način, poručio je Paskvale.

Na drugim panelima u okviru Mikser festivala, o zelenom evropskom dogovoru govorio je Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije, dok je na vezu između filantropije i cirkularne ekonomije ukazao Dušan Stokić, rukovodilac Centra za životnu sredinu tehničke propise, kvalitet i društvenu odgovornost.

Izvor: InStore
Foto: Pixabay