„Novi poslovni model podrazumeva da se bavimo ne samo time kako da odložimo i zbrinemo ono što smo iskoristili, već i kako da sačuvamo okruženje u kojem živimo, stvorimo nove proizvode i vrednost, kreiramo nove poslove za kompanije i ljude, rekao je predsednik PKS u video obraćanju učesnicima panela čiji je domaćin kompanija Knjaz Miloš.
Prelazak na zelenu ekonomiju, prema rečima Čadeža, zahteva izmenu postojeće regulative i velike investicije za uvođenje savremenih tehnologija i inovacija i s tim u vezi promociju dostupnosti evropskih, međunarodnih i nacionalnih podsticaja i programa podrške.
Značajne su, kaže, i mogućnosti za razvoj preduzetništva u ovoj oblasti i otvaranje zelenih radnih mesta, posebno u sektoru malih i srednjih preduzeća.
Pred nama je veliki posao - prelazak na modele cirkularne ekonomije i inovativne, savremene, čiste tehnologije koje su energetski i resursno efikasne, dobre po životnu okolinu, a korisne za privredu i društvenu zajednicu, naglasio je predsednik PKS, ukazujući na podršku koju Privredna komora u tome pruža kompanijama.
Privreda je, kako kaže, toga svesna, što potvrđuju i projekti, poput "Eliksirovog" postrojenja za preradu za spaljivanje industrijskog i nerecikliranog otpada ili fabrike staklene amblaže, koje će naše kompanije kandidovati za podršku DFC-a.
PKS podržava i inicijativu svojih članica i drugih poslovnih udruženja (SEPEN, NALED, AmCham, Udruženje pivara Srbije, Saveta stranih investitora) da se tradicionalni, mešoviti sistem odlaganja iskorišćene ambalaže u kontejnere zameni depozitnim sistemom sakupljanja ambalažnog otpada koji se može reciklirati radi dalje upotrebe, odnosno proizvodnje nove ambalaže.
Ovaj sistem se u Evropskoj uniji pokazao najefikasnijim, a njegovom primenom unaprediće se svest građana i odgovornost, biće manje ambalažnog otpada tamo gde mu nije mesto, po parkovima i ulicama, i više sirovine za reciklažu i proizvodnju i nove ambalaže. To će doneti manje troškove i kompanijama i lokalnim samoupravama, rekao je Čadež.
Tom prilikom, on j eizrazio i svoja očekivanja da nakon formiranja vlade nastave razgovore o potrebnim izmenama Zakona o ambalaži i amblažnom otpadu, kako bi ubrzali ovaj proces i što pre došli do usvajanja i implementacije nove regulative koja će omogućiti uvođenje i efikasnu primenu depozitnog sistema.
Zahvalio se i grupi Matoni, vlasniku kompanije Knjaž Miloš na spremnosti da iskustva u primeni depozitnog sistema sa drugih evropskih tržišta na kojima posluje, prenese u Srbiju.
Alesandro Paskvale, generalni direktor Mattoni 1873 grupe rekao je da industrija pića može da osigura cirkularnost i doprinese smanjenju novog otpada u okruženju.
Svesni odgovornosti koja nastaje onog trenutka kada se proizvod potroši, odnosno problema prouzrokovanih neadekvatno zbrinutim ambalažnim otpadom, Mattoni 1873 i Knjaz Miloš, podržavaju planove za implementaciju efikasnog depozitnog sistema i u Srbiji. Spremni smo da posvetimo sredstva, energiju i ekspertizu naših ljudi kako bi taj sistem u Srbiji bio primer najbolje prakse u Evropi, kako bi industrija mogla da preuzme odgovornost i transformiše svoje poslovanje na održiv način, poručio je Paskvale.
Na drugim panelima u okviru Mikser festivala, o zelenom evropskom dogovoru govorio je Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije, dok je na vezu između filantropije i cirkularne ekonomije ukazao Dušan Stokić, rukovodilac Centra za životnu sredinu tehničke propise, kvalitet i društvenu odgovornost.
Izvor: InStore
Foto: Pixabay
