Autor: Miroslavka Nadaždin, Smart Plus Research, www.smart-plus.rs
Foto: snowing/Freepik
Stigla nam je nova godina, a sa njom i naša očekivanja, vera u novi početak i bolje sutra. Spremili smo nove rezolucije, stare reciklirarali sa nadom da ćemo ih jednog dana i ostvariti.
Međutim, poslednjih nekoliko godina suočeni smo sa novim izazovima i pojavama o kojima ili ništa nismo znali (poput Covida 19), ili nismo verovali da se mogu dogoditi na kontinentu na kojem živimo (poput rata u Ukrajini). Zato u ovu novu godinu stupamo i sa dozom neizvesnosti, strepnje i straha od nepoznatog. U svetu u kome je jedino promena postala konstanta, sve je teže predvideti šta nam sprema 2024. godina i koji će trendovi preovladati u njoj.
Digitalna utopija
Ono od čega nećemo pobeći je sve veća prisutnost veštačke inteligencije (AI). O njoj se dosta diskutovalo ove godine, uz podeljena mišljenja da li je u pitanju dobar sluga ili loš gospodar. Ono što je sigurno je da je digitalna povezanost ljudi preko društvenih mreža i ostalih digitalnih medija, e-kupovine, zabave, igre i video-striminga nezaustavljiv proces, uz tendenciju brisanja granice između virtuelnog i fizičkog sveta. AI je u nekom obliku ušla u skoro svaki dom, ako ne kroz frižider koji sam dopunjuje zalihe, onda preko pametnih televizora, softvera, Chatbotova. ChatGPT je nakon lansiranja u rekordnom roku postao jedna od aplikacija sa najbržim rastom broja korisnika ikada, omogućivši nam da automatizujemo neke procese i dobijemo više vremena za smislenije aktivnosti. Korisnici interneta u Srbiji koji su mu dali šansu isprobali su ga radi internet pretrage i pisanja teksta/seminarskih radova ili sastava. Veštačka inteligencija naišla je na lep odziv kod potrošača preko Chatbotova kroz personalizovane preporuke virtuelnog asistenta putem glasovnih komandi. Kompanijama koje su ovu uslugu uvele, maksimizirala je i optimizovala efikasnost omogućivši uslugu bez grešaka i vremenskih ograničenja. Međutim, uprkos početnoj fascinaciji, čini se da kupci i dalje traže empatiju i usluge koje samo ljudsko biće može da im pruži. Jedan od očekivanih trendova u narednoj godini biće nostalgija za svetom pre robotizacije i za jedinstvenom ljudskom kreativnošću i dodirom. Dominacija algoritama povećaće potrebu za nesavršenim stvaralaštvom, empatijom i emocijama svojstvenim za sada jedino nama - ljudima.
Jedna od dobrih strana digitalizacije je što nam omogućava da što više kupovina završimo bez odlaska na mesto prodaje. U prošloj godini, nastavljen je trend sve češćeg online naručivanja i kupovine, što hrane, što drugih artikala, kao i njihove isporuke do naših vrata. Preko tri četvrtine internet populacije pazarilo je neki proizvod online tokom prošle godine. Hranu je kupovao online svaki peti internet korisnik i to češće mladi, od 18 do 24 godine. Ovaj vid kupovine namirnica i dalje preferiraju više Beograđani u odnosu na ostatak Srbije. Ušteda vremena, dolazak na kućnu adresu, naručivanje u bilo koje doba dana, veći popusti i besplatna dostava za veće iznose, neki su od ključnih benefita koje su kupci prepoznali kod online kupovine. S druge strane, ono što ih i dalje odbija su odsustvo navike, želja da se proizvod osmotri uživo pre kupovine, čisto uživanje u odlasku u kupovinu i nepoverenje u kvalitet i procedure online plaćanja. Kažu da ’što se šapne najdalje se čuje’, pa za poverenje u brendove i kupovne preferencije odavno nisu dovoljne samo ubedljive marketinške kampanje, već se mišljenje sve više formira na osnovu komentara koje drugi kupci i korisnici usluga ostave na društvenim mrežama, forumima i blogovima o njima. Pre online kupovine 86 odsto kupaca u našoj zemlji proverava tuđe iskustvo. Na dostavu kupljenih proizvoda većina je spremna da sačeka do pet radnih dana, mada su Beograđani nestrpljiviji i odabrane artikle žele da imaju kod sebe u roku od dan-dva.
„Value Hackers“ i deinfluenseri
Kako ekonomska kriza uzima maha u svetu, potrošači se sve više dovijaju kako da maksimalno iskoriste budžet kojim raspolažu. Ta činjenica nije nova, već način na koji to rade. Trend koji je od skoro sve prisutniji u svetu je da se oskudnim budžetom upravlja bez kompromisa sa nivoom kvaliteta. Nova vrsta potrošača nazvana „Value Hackers“ se trudi da u okviru svoje smanjene kupovne moći zadrži kvalitet života koristeći razne trikove. U tome im pomažu i sve uticajniji „deinfluenseri“ na društvenim mrežama, koji preispituju impulsivnu kupovinu i kupovinu proizvoda koji nisu ekološki ili etički podobni, ili nisu vredni koliko koštaju. Kupci se okreću jeftinijim brendovima koji, uz pažljivo izgrađen imidž i odabrana sponzorstva, vešto pariraju poznatim ikonama ili biraju češće premium privatne robne marke. Naši se kupci sve više okreću baš ovim trgovačkim markama, koji su usled odsustva troškova za kreiranje brenda i marketinga i do 40 odsto jeftiniji u odnosu na brendirane proizvode. Ponuda privatnih robnih marki na našem tržištu je zadovoljavajuća, pa skoro svaki maloprodajni lanac ima širok spektar proizvoda koji pripadaju ovoj kategoriji. Pristupačna cena ovih marki primarni je razlog za njihovu kupovinu, kao i prepoznat odličan odnos cene i kvaliteta.
Dugoročna lojalnost trgovačkim markama je, s druge strane, malo diskutabilna. Iako važne, niske cene nisu više ono što motiviše potrošače da ostanu lojalni brendu, već je to emocionalna vrednost brenda, relevantan storytelling kojim im se obraća. Iskrena briga o održivom razvoju, poreklu, dugotrajnosti, kvalitetu proizvoda i korisničkoj usluzi i dalje će biti važni, ali nadasve će to biti iskrenija i smislenija konekcija sa brendom. Kompanije sa poznatim brendovima će morati da pronađu način da potrošače zadrže tako što će svojim uslugama ili proizvodima dodati vrednost relevantnu za njih, pa će predstojeća godina biti puna izazova za mnoge od njih, jer globalna kriza ne bira žrtve, pa ni vodeće brendove koji u procesu štednje ne vode dovoljno računa o svom imidžu. Posledice smanjene kupovne moći kupaca osetio je i jedan od najpoznatijih brendova sportske opreme najavivši smanjenje troškova poslovanja u vrednosti od dve milijarde dolara u naredne tri godine, prelaskom na automatizaciju i uz otpuštanje priličnog broja zaposlenih. Ovo potonje moglo bi da ugrozi imidž ove kompanije, ali to nije sve. Ovaj brend poznat po inovativnosti i dugoročnoj viziji izazvao je boginju pobede, izgubivši krajem prošle godine podršku svog dugogodišnjeg brand ambasadora i time propustio da lansira planetarni model patika za ovu NBA zvezdu (kao što je svojevremeno uradio sa Majkl Džordanom). „Džoker“ im je dao otkaz i potpisao višegodišnji ugovor sa kineskim brendom, osmislivši sa njima svoj prvi „signature“ model patika, a očekivanja su da će potez zavrteti poslovni uspeh ove kompanije za više od „360 stepeni“.
Da li je odzvonilo ekomanipulaciji?
Iz sna pedesetih godina prošlog veka da ukrotimo prirodu, kroz distopiju sedamdesetih u kojoj smo je skoro uništili, probudili smo se prošle godine u stvarnosti u kojoj priroda preti da uništi nas. Borba sa klimatskim promenama ne jenjava, ali ne daje očekivane rezultate, uprkos deklaracijama i rezolucijama samita u Davosu. Održivi razvoj i ekološka odgovornost ostaće bitne komponente, „must have“ korporativnog imidža svake kompanije i brenda koji nastoji da zadrži imidž poželjnog poslodavca i lojalnost potrošača. S druge strane, uz sav individualni napor i doprinos borbi za očuvanje planete, potrošači se osećaju sve nemoćnijim da se sa tim problemom sami izbore. U narednom periodu možemo očekivati veću inovativnost, konkretnu inicijativu i snažniju uključenost potrošača u aktivnosti kompanija i brendova kako bi se osetili delom zajedničke inicijative, čime će se povećati i poverenje potrošača u njih i posledično njihova lojalnost. Oni odavno ne veruju praznim obećanjima i deklaracijama o ekološkoj podobnosti proizvoda, već traže konkretne dokaze, pa će potpuna transparentnost biti ključni faktor za sticanje poverenja u proizvode sa „eko“ oznakama. Ako je proizvod napravljen od recikliranog materijala, nije dovoljno to napisati na etiketi već konkretno označiti koliko je npr. manje vode potrošeno u procesu proizvodnje. U narednoj godini očekuju se u svetu i strože zakonske regulative za korporativni „greenwashing“. Koliko smo mi daleko od toga i da li će se taj trend preliti i na našu zemlju zavisiće ne samo od ekološki osvešćenih predstavnika vlasti već najpre od nas samih i naše spremnosti da makar odpešačimo do kontejnera za reciklažu u susednoj ulici i u njih ubacimo svoj skromni doprinos zaštiti planete.
