Slika sa Grenlanda na kojoj psi vuku sanke po vodi, umesto po ledu, nagnala je ne samo naučnu zajednicu nego i celokupnu javnost na razmišljanje o tome da su klimatske promene postale realnost i koliko su postale zaista deo svih nas. Požari, kojima nam priroda poslednjih nedelja u Amazoniji šalje jasnu poruku da smo je zaboravili, samo nakon nekoliko dana postali su vest u informativnim emisijama i tema naslovnih strana dnevnih novina. U novinarstvu je vest senzacija, ali činjenica da su političke, teme crne hronike i ekonomske, zamenjene ekološkim temama dovoljan su signal pojedincima da se zapitaju o, na prvom mestu, svom dvorištu. Da počnemo sa našim ekološkim čišćenjem.
Globalne kozmetičke kompanije, koje su nekada pričale o lepoti, danas u kampanjama poručuju da su ekološki osvešćene i da proizvode pakovanja napravljena od reciklirane plastike, dok internacionalni lanci supermarketa odmah nakon kvartalnih rezultata izveštavaju i o „apgrejdovanoj“ strategiji održivog poslovanja.
U Beogradu sve češće možemo videti kako iz Maxija mame izlaze noseći pamučne cegere, ali kada isto veče vidimo i njihove ćerke koje u tim cegerima nose opremu za trening ili knjigu za čas engleskog shvatimo da nas je i modna industrija podržala i pokazala svest o globalnim temama.
Da li nas je priroda naterala da budemo odgovorniji ili je zapravo biti „eko“ – trend, manje je bitno. Činjenica je da će naredni period obeležiti kampanje i da će korporacije, kao integralni deo komunikacionih strategija, upravo obrađivati ove teme. Što je još važnije, baviti se njima. Tržište to očekuje. Nije to više pitanje koje smo do pre nekoliko godina pripisivali milenijalcima, to danas očekuju kupci u svim industrijama. A kupcu smo sve prilagodili. Od izgleda prodavnica, asortimana, njegove potrebe smo se trudili da osetimo pre njih samih. Ta čuvena „dodatna“ vrednost koju nas uče na studijama marketinga i komunikacija vešto je utkana u postulate i ciljeve održivog razvoja.
Ono što je sigurno je da komunikacije brendova više neće biti iste. I već doživljavaju veliku promenu. Teme kampanja, godišnje strategije, ali i ciljevi kojima će se meriti uspešnost poslovne godine biće zasnovane na ciljevima naučne zajednice i potrebama planete Zemlje.
Kao što je odgovornost velikih tržišnih igrača da postavljaju trendove u poslovanju i da menjaju pravila igre, raduje da su lideri načeli neku novu eru komunikacije. Da su uticaj u nametanju ovih tema imale socijalne mreže, blogeri, kao i globalni izazovi sa kojima se planeta suočava, jesu, ali je činjenica da je briga o zaštiti životne sredine postala naša svakodnevica. Još će više radovati kada u vestima, umesto potresnih slika sa Amazona, budemo gledali primere ekoloških inicijativa koje promovišu velike korporacije. Da li smo zbog toga idealisti ili ćemo postati svesni da nam je to put ka promenama koje su neophodne? Razmislite o tome.
