Jovana Mladenović
Communication Manager
Carlsberg Srbija
Kada se nađete u novom poslovnom okruženju, koje podrazumeva isključivo online komunikaciju, rad u kućnim uslovima, uz istovremeni uticaj eksternih faktora koji doprinose dodatnom stresu ljudi (realan strah od epidemije virusa), to svakako zahteva prilagođavanje pristupa zaposlenima i mnogo više rada na međusobnoj komunikaciji.
Veoma je važno da u takvim okolnostima prepoznate razlike među zaposlenima u vašem timu i imate individualan pristup svakom od njih. Imajte u vidu specifičnosti poput: karaktera zaposlenog (introvertan/ekstrovertan), privatne situacije zaposlenog (s kim živi, roditelji, deca, stariji, sam), poslovne situacije zaposlenog (da li je na novoj poziciji, deo projektnog tima, prvi put radi od kuće).
Moramo prihvatiti da različiti ljudi različito reaguju na stresne situacije. Zato treba pokazati izuzetnu fleksibilnost, konstantno raditi na podizanju morala, ali i biti vrlo jasan i precizan u davanju instrukcija za rad.
„Živa reč“ i komunikacija mejlom ili telefonom ne mogu se stavljati u istu ravan – kod druga dva načina komunikacije mnogo su češća pogrešna tumačenja, nerazumevanje i slično. Zato, ukoliko je takav način rada jedini moguć u datom trenutku, vodite računa da koliko je moguće izbegnete dodatnu isfrustriranost kolega „miskomunikacijom“.
Održavajte stalnu komunikaciju sa svojim ljudima i više nego u normalnim okolnostima - ona gradi poverenje, a zaposleni od svojih rukovodilaca upravo to očekuju, kao i saosećanje, stabilnost i nadu (primer su redovni sastanci, ali ne više od 60 minuta - rutina održava angažovanost i motivaciju zaposlenih, redovno izveštavanje o razvoju situacije, brzo reagovanje na zahteve i pitanja zaposlenih i slično).
Na kraju, ono što čini razliku između dva menadžera sa istim radnim učinkom jeste različit nivo emotivne inteligencije. Emotivna inteligencija utiče ne samo na profesionalni, već i na privatni uspeh, ona odražava našu sposobnost da razumemo najpre svoje, a potom i tuđe emocije, da upravljamo konfliktima i motivišemo tim.
Jedan njen važan deo je i self menadžment, koji nam omogućava da kontrolišemo svoje emocije kako ne bi prevladale našim ponašanjem, da ih iskazujemo do nivoa koji je primeren situaciji, kao i da se emotivno adaptiramo na stresne situacije.
Istraživanja pokazuju da ljudi sa višim nivoom emotivne inteligencije pre mogu pomoći firmi u ostarivanju profita, jer često služe kao inspiracija drugima.
Zato prilikom evaluacije upravljanja kriznom situacijom ovaj aspekt treba svakako uzeti u obzir i po potrebi raditi na njegovom unapređenju.
