Od kraja kraja XIII veka, kako se razvijao trgovački saobraćaj, počeo je sve više da se upotrebljava kovani novac. Međutim, istorijski izvori nam govore da je još dugo u nekim mestima bila prisutna trgovina zamenom, tj. trampom. Natočito je to važilo za planinske krajeve gde se trgovalo stočarskim proizvodima.
Prostor trga sa okolnim i pripadajućim prostoroma bio je poznat kao trgovište. U srednjem veku trg ili trgovište bilo je mesto na kome se obavljala kupovina i prodaja proizvoda. Trgovišta su nastajala u sklopu predgrađa postojećih tvrđava i gradova, u blizini rudnika ili na važnim putevima. Kada se oko njih, vremenom, razvijalo veće ili manje naselje, trgovina se obavljala ili svakodnevno ili posebnog dana u sedmici (najčešće nedeljom). Česta pojava bilo je održavanje vašara (panađura), obično jednom godišnje na dan nekog sveca. Vašarske takse poklanjale su se manastirima. Na taj način podmirivala se potreba u svećama. Trgovina je bila ograničena raznim zabranama i monopolima. Na svakom trgu prvo se prodavalo meso sa kraljevskih poseda, pa tek onda meso drugih prodavaca.
Dobro je poznato da je najvažniji izvozni artikal srednjovekovne srpske države bili srebro, omiljeni predmet u trgovini, naročito kod Dubrovčana. Oni su ga u ogromnim količinama iznosili iz Srbije i plasirali ga dalje na zapad Evrope, najviše u Italiju. Ipak, bilo je najviše trgovine prehrambenim proizvodima.
Prehrambena trgovačka roba, koja se prodavala u Srbiji bila je raznolika. Bilo je tu morske ribe u buradima, sveže ili začinjene, morski polipi u mešinama, šećer u glavama, poslastice razne vrste u kutijama, sirup u krčazima, mnogobrojno južno voće (smokve, pomorandže, limunovi). Bakalska roba bila je veoma skupa i nije je mogao priuštiti baš svako. Tu su se izdvajali razni začini. Dubrovčani su šafran donosili i prodavali čak do Beograda.
Važno je napomenuti da su plodna porečja Save i Dunava otvarala brojne mogućnosti za razvoj poljoprivrede, kojom se bavilo seosko stanovništvo iz okoline, ali i stanovnici grada koji su imali svoje posede van gradova. Na taj način se gradsko stanovništvo snabdevalo prehrambenim proizvodima. Najveći deo populacije se u Srbiji bavio se zemljoradnjom. Pšenica je zauzimala značajno mesto.
Dunav i Sava su, svakako, kao velike reke bile bogate raznim vrstama ribe. U Beogradu i Smederevu je naročito lovljeno mnogo ribe. Najčešće se spominju debeli šaran, moruna i jesetra, koja je mogla biti dugačka čak sedam metara. Riblji proizvodi su se mogli konzervirati na razne načine - soljenjem, pihtijanjem, sušenjem na suncu i kao takvi bili su pogodni za duži transport jer se nisu mogli lako pokvariti.
U okolini Beograda gajila se i vinova loza. Konstantin Filozof pisao je o tome da su u Srbiji u vreme despota Stefana zasađeni mnogi vinogradi, a kada je prolazio kroz zemlju despota Đurđa, Bertradon de la Brokijer je primetio da tu ima naročito dobrog vina. Kasnije, stanovnici Beograda imali su voćnjake i vinograde u zaleđu prema Avali i kod Zemuna.
Još od sredine XII veka, pa sve do turskog vremena, vino iz Srema je važilo za najpoznatije, najkvalitetnije i najskuplje od svih vina proizvedenih u Ugarskoj. Vino iz Srema je nošeno na sever Dunavom ili karavanima. Ono je dolazilo do Ostrgona, a odatle je izvoženo i u Češku i druge zemlje.
Srbija je izvozila, pre svega, stočarske: proizvode: konje, živu stoku, koja se preko Dubrovnika izvozila u južnu Italiju, loj, mast, vunu i sir. Izvozila su se i krzna: kože od vukova, kuna, lisica i risova. Ribe su bile jedan od najvažnijih izvoznih proizvoda.
Trgovina je bila važan faktor za razvoj gradova. Postojala su dva preduslova za to da li će se neko mesto razviti u ekonomski centar. Prvi je bio fizički položaj grada, koji je odgovarao tadašnjim potrebama i pogodovao tokovima na prvom mestu trgovačke razmene.
-
Detalnjije o trgovini u srednjovekovnoj Srbiji moći ćete da pročitate u martovskom broju InStore magazina. Podsećamo vas da ćemo osim u martu, i u okviru aprilskog i majskog broja objavljivati u nastavcima priču o trgovini u našoj zemlji do Drugog svetskog rata.
-
Ukoliko želite da budete jedan od pokrovitelja ovog projekta, možete nas kontaktirati:
Bojan Đurović – bojan@instore.rs
Mirjana Ivanković – mirjana@instore.rs
Dejan Novosel – dejan@instore.rs
