Lokalni mediji javljaju da su povrtari iz Moravičkog okruga nezadovoljni i da u poslednje tri decenije ne pamte ovako lošu situaciju na tržištu.
Prinosi su bili odlični, a cena od 14 dinara je nikada niža. Prošle godine dobijali smo 35 dinara, naglašavaju proizvođači i upozoravaju da udela u svemu ovome ima veliki uvoz koji ugrožava domaću proizvodnju. Naše „fabrike” pod otvorenim nebom pune su neizvesnosti, rekao je jedan od proizvođača za čačanski „Ozonpres”.
U Srbiji se ovo povrće gaji na površini od 25.000 do 28.000 hektara, a proizvodnja je prema njihovom mišljenju dovoljna za domaće potrebe ali i svetsko tržište.
Pre gotovo četiri godine u supermarketima, u centru Beograda, prvi put se u većim količinama našao i krompir iz Egipta. Na pijace je pristizao i mladi krompir iz Makedonije i Albanije. I te 2017. ogorčeni proizvođači nakupcima su čuveni ivanjički krompir davali u bescenje za pet ili deset dinara. Neki su ga iz revolta i bacali.
Stručnjaci su tada za Politiku objasnili da su problemi u ovom sektoru počeli da se produbljuju još 2015. kada su cene krompira u EU naglo i drastično snižene. Viškovi su počeli da završavaju i u Srbiji zbog blokade ruskog tržišta. Privredna komora te godine je objavila da je prodaja domaćeg krompira pala za 30 odsto. Kao razlog naveli su sve veći uvoz ovog povrća iz Evropske unije.
Proizvodnja krompira je relativno skupa, a u Srbiji, koja je nekada tradicionalno izvozila krompir u Italiju, Rumuniju i Crnu Goru površine pod ovom kulturom počele su u jednom trenutku da se smanjuju. Uz usitnjenu proizvodnju i nešto niže prinose počeli smo da gubimo korak s konkurencijom.
Ova godina je bila specifična. Agroekološki uslovi bili su idealni, nikada nismo imali ovako veliki rod, objašnjava profesor Zoran Broćić s Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
On kaže da je cena na tržištu, prethodne dve do tri godine, bila prilično povoljna za proizvođače. Tako da je 2019, odnosno 2020. rezultirala sa malo većim površinama nego što su Srbiji potrebne. Došlo je do hiperprodukcije krompira.
Ne možemo da ga potrošimo i cene zato padaju. U Moravičkom okrugu velike količine su na zalihama i prodaja ide teško. Sa druge strane, imamo otvoreno tržište za uvoz. Iako su cene izuzetno niske, jedna količina krompira za supermarkete se konstantno uvozi, navodi sagovornik Politike. Istovremeno, za proizvođače iz Srbije izvoz je prilično ograničen, uglavnom na okruženje – Crnu Goru, Makedoniju, Albaniju i to u malim količinama.
Prema njegovim rečima, potrošnja je smanjena i zbog sve manjeg broja stanovnika u Srbiji. On smatra da je jedan drugi pokazatelj vrlo indikativan a to je količina pomfrita koju Srbija uveze. Dostigla je 19.000 tona godišnje, što znači da oko 40.000 tona svežeg krompira ne pojedemo našeg, domaćeg, nego iz uvoza.
Sve su to faktori koji su doprineli da cena i uopšte situacija s krompirom bude na tom nivou. Ove godine je i zbog korone smanjen promet kroz ugostiteljstvo za sigurno 10 do 15 odsto, objašnjava profesor Broćić.
On očekuje da će zbog ovakve situacije jedan broj proizvođača sigurno odustati od proizvodnje jer je „to kultura u koju se lako uđe i lako iz nje izađe”.
Izvor: Politika
Foto: Pixabay
