Nezavisnost Srbije 1878. godine, uticala je pogodno na razvoj Beograda, kao centra unutrašnje trgovine. Postao je prestonica i sedište brojnih državnih ustanova. Našavši se na obalama dveju plovnih reka, povezivao je celu državu sa trgovinskim središtima Zapadne Evrope. Sve trgovinske poslove obavljali su se u ovom gradu. Opšti polet gradskog života neminovno je bio praćen i talasom poskupljenja u odnosu na manje gradove, što je kod stanovništva izazvalo revolt i negativnu reakciju.
Bakalske radnje početkom XX veka
Veliki uticaj na modernizaciju privrednog života u gradu imale su i organizacije trgovaca i zanatlija. Trgovačko-zanatlijski odbor i Trgovačka komora grada, čiji su predstavnici učestvovali i u poreskom odboru opštine, organizovali su i održavali veze sa stranim sličnim organizacijama, davali mišljenje o predlozima zakona, izboru učesnika u razne odbore u gradu i sudove.
U poslednje dve decenije XIX veka, trgovina je bila jedna od najznačajnijih privrednih grana u Srbiji. Nakon nezavisnosti na Berlinskom kongresu 1878. godine, ona se oslobodila svih stega i ograničenja koja joj je nametao vazalni položaj države i počela je ubrzano da se razvija. Usledilo je povećanje broja trgovaca na veliko i na malo i osavremenjavanje trgovine u Beogradu i drugim većim gradovima. Usled razvoj saobraćaja roba je stizala i do najudaljenijih delova države. To su sve bili znaci napretka. Na gradskim pijacama i u prodavnicama mogo se naći širok asortiman proizvoda. Nastala je sve veća potražnja i prodaja živine i jaja, svežeg i suvog mesa, kajmaka, sira i drugih mlečnih proizvoda, povrća i voća, ribe i drugih prehrambenih proizvoda, vina i rakije.
Oglas iz 1900. godine
Povećani promet je omogućavao širenje i modernizaciju trgovačkih kapaciteta. U Beogradu se javila potpuno nova i drugačija čaršija u kojoj su se nalazile kasapnice Petrović i Baruh, kobasičarske radnje među kojima se izdvajao Rosulek, delikatesna Todorović, duvandžije i razne kolonijalne radnje. Ubrzanju trgovačkog prometa u Srbiji je pomoglo sređivanje tržišta prelaskom na dinar kao na opšte platežno sredstvo i osnivanje Srpske berze.
Objavljivani su i štampani mnogi privredni listovi, među kojima je veoma uticajan bio,,Trgovinski glasnik”. Trgovci su imali jak uticaj, ne samo na privredni, već i na politički život. Uticaj trgovaca dolazilo je do izražaja,naročito u kriznim situacijama kao što su Carinski rat, Aneksiona kriza (1908), ali i balkanski ratovi, kao i brojni drugi istorijski događaji.
Vremenom, trgovačke radnje sve više su se modernizovale po ugledu na Evropu. O tome piše austrougarski putopisac Feliks Kanic: Iščezle su ružne prodavnice nepodnošljive i za oko i za nos, u kojima su krvavi komadi jagnjećeg, ovčijeg i goveđeg mesa danima stajali izloženi suncu i muvama. Danas su one zamenjene prodavnicama po zapadnom uzoru, često i cvećem ukrašene, sa vrlo ukusnim mesnim prerađevinama i delikatesnom robom uopšte. Trebalo bi još samo nekako sprečiti da se na tržište iznosi nezrelo voće, zatim nekud na drugo mesto bez štete po humanosti prebaciti prodaju raznih kutija, četaka i raznih drugih drvenih i sličnih predmeta koje nude robijaši-slobodnjaci, jer to odista mučno deluje; još kad bi i drugi kvartovi, po ugledu na vračarski, postavili na tržnicu natkrivene prodavnice, izgled beogradskog tržišta životnih namirnica dobio bi već danas s izuzetkom neobične nošnje seljaka koji ga snabdevaju srednjoevropski karakter. Po obavljenom poslu na pijaci, seljaci se razilaze po sporednim ulicama Kraljeva trga, čije ih prodavnice sa šarolikom robom u izlozima neodoljivo privlače.
Po podacima iz 1890. godine, trgovački stalež je činio 4,60% stanovništva. Deset godina kasnije, u Srbiji je bilo 6.713 trgovaca i 8.053 slugu i pomoćnika. Među njima najviše je bilo sitnih trgovaca, kako po gradovima i varošima, tako i po selima. Preovladavale su sitne dućandžije, ali je bilo i mnogo putujućih trgovaca i s obzirom da ih je bilo sve više, oni su vodili žestoku borbu za prevlast na tržištu. Na drugoj strani bili su krupni trgovci beogradskih radnji.
Zahvaljujući poslovnim uspesima u trgovini, ali i industriji i bankarstvu stvarao novi sloj krupne buržoazije. U poslednje dve decenije XIX veka usledio je snažan uspon krupne trgovačke buržoazije širenjem trgovačkih veza u zemlji i inostranstvu. Ovaj deo srpske trgovačke buržoazije, postepeno je počeo da istiskuje strane trgovce sa srpskog tržišta. Bogastvom i ugledom istakao se veći broj porodica i pojedinaca.
Kao jaki trgovci kolonijalnom robom istakli su se braća Krsmanović, Ljuba Marković Šapčanin, Barlovci, Kosta Šonda, braća Bodi, Vladislav M. Đorđević i drugi. Velika bogatsva stekli su trgovci Ljubomir Krsmanović, Đorđe Vajfert, Stojan Veljković, Mihailo Pavlović, Luka Ćelović, Jovica Barlovac, Nikola Spasić, Ignjat Bajloni, Edi Buli, Ilija Kovačević, braća Rašići i drugi.
U Beogradu je u XIX veku bilo retkih ženskih trgovaca koji su ostavili trag u istoriji. Najpoznatija među njima bila je Evgenija Naumović Kiki. Rodila se u Kruševcu 1853. godine.
Njen otac, Nikola Naumović Boci, doneo je odluku da se ova porodica preseli u Beograd, gde je otvorio bakalsku radnju na uglu ulica Gospodar Jevremove i Kralja Petra. Evgenija se udala 1870. godine za Nikolu Kikija, trgovca cincarskog porekla. Na mestu prve bakalske radnje i kuće njenog oca, Evgenija i Nikola sazidali su novu porodičnu kuću sa bakalnicom i službenim prostorijama u Ulici kralja Petra.
Bakalska radnja (desno) Evgenije Naumović
Evgenija i Nikola Kiki imali su dvoje dece, sina Petra i ćerku Sofiju, koji su vrlo mladi umrli od tuberkuloze. Do Prvog svetskog rata bili su jedni od najznačajnih trgovaca u Beogradu. Pred sam kraj rata, Nikola je preminuo. Bio je to period gde su trgovci živeli jako teško. Robe nije bilo, pa je trgovina bila veoma komplikovana. Evgenija se jako dobro snašla u novonastaloj situaciji.
Dok je većina trgovaca nastavila delatnost poslujući na isti način, ona je sve poslove povoljno likvidirala i gotovinu uložila u nekretnine pridružeći ih nekretninama nasleđenim od Nikole. Ovakvim postupkom, ne samo da je sačuvala imetak, nego ga je i uvećala kada su cene nekretnina počele vrtoglavo da rastu. Pored ustaljenih trgovinskih poslova bavila se dobrotvornim radom, naročito posle smrti dece i muža. Tako da je dobar deo imovine poklonila, učestvujući u različitim dobrotvornim akcijama kao donator.
-
Detalnjije o razvoju trgovine u ovom vremenskom periodu moći ćete da pročitate u aprilskom broju InStore magazina.
Podsećamo vas da ćemo izdavanje specijalnog dodatka započeti u martovskom broju našeg magazina, a nastaviti i kroz aprilsko i majsko izdanje.
-
| Ukoliko želite da budete jedan od pokrovitelja ovog projekta, možete nas kontaktirati: Bojan Đurović – bojan@instore.rs Mirjana Ivanković – mirjana@instore.rs Dejan Novosel – dejan@instore.rs |
