Prema rečima Andreja Sizova, direktora analitičkog centra "Sovekon", Rusija je protekle godine, takođe prvi put u postsovetskoj istoriji, postala neto izvoznica, a to znači da je više izvezla nego uvezla hrane.
Uvoz prehrambenih proizvoda i poljoprivrednih sirovina protekle godine, prema podacima Rosstata, iznosio je oko 29,7 milijardi dolara, odnosno milijardu dolara manje od izvoza, piše RBK.
Ruske prehrambene proizvode prošle je godine kupilo 150 zemalja. Najveći uvoznik ostaje Kina, na koju ide 13% ukupnog izvoza, na drugom je mestu Turska s udelom od 10%, a na trećem Kazahstan (7%).
Ministarstvo poljoprivrede rekordni izvoz objašnjava činjenicom da je 2020. godine domaći agroindustrijski kompleks, bez obzira na pandemiju i nepovoljne vremenske uvjete, pokazao "visok tempo razvoja" u svim ključnim pravcima.
Ostvareni su rekordni prinosi uljane repice, riže i heljde, jedan od najvećih prinosa žitarica, a povećana je i proizvodnja stoke i peradi, mleka, kao i proizvoda prehrambene industrije.
Glavni deo izvoza tradicionalno čine žitarice. U 2020. godini udeo žitarica u izvozu bio je 33% svih isporuka prehrambenih i poljoprivrednih proizvoda. Istovremeno je izvoz ulja i masti porastao za 12% i dostigao 8,1 miliona tona, ili izraženo u novcu, uvećan je za 22%, odnosno dostigao pet milijardi dolara.
Najbrži tempo rasta prošle godine zabeležio je izvoz mesa koji je povećan za 53% na 525 hiljada tona, odnosno 887 miliona dolara. Ovome je umnogome doprinelo i otvaranje kineskog tržišta za rusku perad i govedinu, prenosi Agrobiz.
foto: pixabay ilustracija
