Summi1
Summit2

Potpuno zatvaranje nije dobro za privredu

MIŠLJENJA

Koronavirus

16.03.2021

Potpuno zatvaranje bila bi greška, umesto toga država bi trebaloda omogući proizvodnom delu privrede da radi, a uslužnim delatnostima dodatno da pomogne kako bi preživele mere zaštite od epidemije, ocenio je za Tanjug pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije Bojan Stanić.

Ne smemo da dozvolimo greške prilikom prvog talas korona virusa u martu i aprilu prošle godine. Krenula je imunizacija stanovništva, tako da je neophodno da se napravi balans između očuvanja zdravlja stanovništva i očuvanja privrede, izjavio je Stanić.

Naveo je da proizvodne kompanije mogu da funkcionišu i u ovim uslovima.

Vidimo da sve kompanije sa 500 i više zaposlenih imaju ispod prosečan broj kovid odsutnih radnika. Postoje uslovi da se oni bolje zaštite, ima rastojanja između njih, ima kontrole, ima više sredstava za zastitu. Sa druge strane, uslužne delatnosti koje su direktno pogođene, jer zahtevaju fizički kontak sa korisnikom, moraju biti dodatno podržane kako bi se sačuvala radna mesta, kako bi se sačuvala njihova likvidniost, i tu su značajni ovi krediti u okviru garantne šeme koje je Vlada dogovorila sa bankama, rekao je Stanić.

On je podsetio da je prošle godine privreda Srbije relativno dobro podnela udar krize i da je očuvana je zaposlenost, jer je stopa nezaposlenih svega 9,9%.

Mi se ne možemo porediti sa nekim razvijenim zemljama zapadne Evrope i SAD, gde je tržišta rada fleksibilno, lako se gube radna mesta, ali se lako nalaze druga, što nije slučaj u Srbiji, naveo je Stanić.

Objasnio je da istraživanje koje je PKS sprovela, pokazuje nizak broj zaraženih među proizvodnim radnicima, iz čega se izvlači zaključak da nema potrebe za zatvaranjem čitave privrede.

Privreda mora funkcionisati, i kada posmatramo broj zaraženih među radnicima, vidimo da je stanje stabilno, da se on kreće oko 3,2% u odnosu na ukupan broj zaposlenih. Mi smo to radili na velikom uzorku od preko 1.100 kompanija koje zaposlavaju oko 380.000 ljudi, rekao je Stanić.

On je ocenio da bi trebalo očuvati dobre privredne rezultate i time oporavak ekonomije.

U prvom kvartalu izvoz je jako dobar, jer je na gotovo istom nivou kao u prva dva meseca prošle godine. S druge strane, industrijska proizvodnja u januaru je porasla, što je nastavak oporavka koji je krenuo još u decembru prošle godine, napomenuo je ovaj stručnjak.

Dodao je kako su delatnosti, koje su među prvima bile ugrožene korona virusom, ostale ugrožene i novim merama zatvaranja privrede.

Bitno je da će novi paket mera doprineti da se očuva zaposlenost i likvidnost tih kompanija, da se očuva ta ekonomska baza koja je bitna za oporovak koji očekujemo da će uslediti ove godine, naveo je Stanić.

Istakao je da je ocena većine analitičara da polako raste optimizam i da je potrebno još malo strpljenja da se prevaziđe kriza, jer već u drugoj polovini godine, smatra, korona virus neće biti ključni faktor koji će određivati poslovnu aktivnost.

To vidimo na primeru procene globalnog rasta gde je došlo do blage korekcije naviše. Isto i za Srbiju, gde imamo procenu OECD-a i nekih komercijalnih banaka, Vlade i međunarodnih finasijskih institucija koje kažu da bi stopa rasta mogla biti pet odsto, što je više nego dovoljno da se pokriju svi gubici iz prethodne godine, naveo je Stanić.

On naglašava da je imperativ očuvanje proizvodno-izvoznog potencijala zemlje.

Bitna stvar je kada pogledamo delatnosti kao što su turizam, hotelijerstvo, ugostiteljstvo, putnički saobraćja, dobra strana ovog novog paketa je što je bio selektivan da njima pomogne. Treba imati u vidi da će se te delatnosti među poslednjima oporaviti od krize, ne samo zbog zatvaranja. Iz tog razloga potrebno je imati na umu da je neophodno dati im još sredstava da bi sačuvali kapacaite i zaposlenost, rekao je Stanić.

Dodao je da će očuvanje ostatka privrede doprineti da se nakon stabilizacije epidemiološkog stanja, oporavi i uslužni sektor privrede.

Izvor: eKapija/Tanjug
Foto: Pixabay