U eri instant konzumacije sadržaja poverenje potrošača postaje jedna od „valuta“ kojom se „ne trguje“. Današnji potrošač meri vrednost ne samo kroz cenu, kvalitet i ukus proizvoda, već i kroz poreklo sastojaka, održivost, ali i transparentnost, iskrenost i način komunikacije brenda, kroz novu dimenziju zadovoljenja njegovih potreba i sticanja jedinstvenog iskustva. Marketinški alati i formati su i dalje tu, ali potrošač više nego ikad veruje ličnom doživljaju i onome što je u skladu sa njegovim vrednostima, ne oslanja se samo na atraktivne slogane i zanimljive call to action poruke već na podatke, deklaracije i priču koja njemu lično daje smisao i pruža dodatnu vrednost.
Kako onda (sa)čuvati poverenje u svetu koji se menja neverovatnom brzinom?
Ostati dosledan vrhunskom kvalitetu, dosledan vrednostima i uverenjima, biti autentičan i negovati iskrenu i dvosmernu komunikaciju. Doslednost vrednostima zahteva ponekad i da se suočimo sa izazovima i da se borimo za ono što smatramo da je ispravno, čak i kada se to ne poklapa sa očekivanjima drugih. To zahteva posvećenost i u velikom broju slučajeva nije srazmerno očekivanom broju klikova, lajkova ili sherova, ali je ispravno i onako kako bi trebalo da se gradi i čuva integritet i ugled brenda.
| Poverenje nije više samo emocionalna reakcija na brend, proizvod ili uslugu, već svesni, informisani i odabran izbor |
Iskrena emocija, transparentan odnos i jasna i otvorena komunikacija često i u najizazovnijim okolnostima bivaju prepoznati i nagrađeni od potrošača. A, onda kada presudnu odluku za kupovinu ne određuju ukus ili cena proizvoda, najčešće presuđuju iskustvo i vrednosti koje potrošač svesno bira da podrži. Presuđuje prisutnost brenda u datom momentu onda kada je (potrošaču) to važno, doslednost u onome što zastupa, odgovornost i način na koji brend pokazuje da mu je stalo – do ljudi, zajednice i sveta koji ga okružuje.
Zato verujem da poverenje nije više samo emocionalna reakcija na brend, proizvod ili uslugu, već svesni, informisani i odabran izbor. Ono pravi razliku između brenda koji se vidi i koji se bira, između onoga što se kupuje i onoga što se podržava. I više od toga, iz poverenja se rađa lojalnost onoga trenutka kada postanemo svesni da brend ne treba samo da prodaje, nego i da razume. A, time se „ne trguje“, to se zaslužuje, čuva i unapređuje stalnim ulaganjem u odnos sa potrošačima, svakim novim proizvodom, svakom aktivnošću i svakom porukom koju brend ili kompanija šalje.
