Priredila: Milica Milutinović, milica@instore.rs
Mi smo strastveni globtroteri koji su srce i dom pronašli u prirodi. Kao vegetarijanci, želeli smo da podelimo ukuse koje pravimo za sebe, porodicu i prijatelje. Tako je sve počelo – spontano, iz čiste ljubavi prema hrani i životu, priča Dragana.
Iza Zdravarije stoji njih dvoje, ali, kako ona kroz osmeh kaže, „ideja i energije ima bar za desetoricu“. Andrej je IT inženjer sa umetničkom dušom, a s druge strane, Dragana je žena impresivne biografije. Diplomirala je na Prirodno-matematičkom fakultetu, ali ju je život odveo na sasvim drugu stranu – od Sava Centra, preko zimskih Olimpijskih igara u Sarajevu, do funkcije direktorke Olimpijskog sela u Atlanti 1996. godine... Radila sam u Americi, Italiji, Japanu, Zimbabveu, Indiji... ali ono što sam iz svih tih zemalja ponela nisu titule, već ukusi i širina pogleda na svet, kaže ona.
Danas, u Zdravariji, Andrej je umetnički direktor, a Dragana, kako skromno dodaje, „chef u kulinarskom smislu“. U proizvodnji su za sada samo njih dvoje, ali planiraju da rastu: Postojimo tek četiri meseca, još opipavamo puls tržišta. Želja nam je da za godinu dana dođemo do stotinu proizvoda – pa šta bude.
Njihov portfolio je raznolik: čisti sokovi, sirupi, džemovi, specijalni dodaci uz jelo i vege paštete. Neki od naših proizvoda do sada nikada nisu ni napravljeni u Srbiji. Kreacija dolazi „odozgo“, ja samo sprovodim ideje u lepe ukuse, kaže Dragana, objašnjavajući da sve sirovine nabavljaju u Srbiji, dok začine pronalaze širom sveta.
Proizvodi Zdravarije trenutno se mogu poručiti putem društvenih mreža, a već su prisutni u delikates prodavnici Salumerija Menatti i restoranu Za Druga na Vračaru, bistrou Zelen na Vračaru i Ljubica restoranu ua Dorćolu. Njihovi sirupi koriste se i u poznatom beogradskom restoranu Tri, kao osnova za popularne „praviše“. Kako Dragana objašnjava: Mi smo jos u fazi razvoja, za sada proizvodi mogu da se nađu na našim društvenim mrežama i naruče - šaljemo i donosimo. Spremamo ponude za četiri lanca maloprodaje sa kojima smo u kontaktu. Takođe, pripremamo se i za učešće na nekoliko festivala zdrave hrane od proleća.
Kada govori o izazovima, naša sagovornica ne krije ogorčenje zbog prepreka s kojima se mali proizvođači suočavaju: Najveći problem je cena sertifikata – oko 600 evra po proizvodu u startu. To je nedostižno za mnoge. A veliki lanci traže i do 50% marže, što je moralno i etički neprihvatljivo.
Uprkos svemu, planova ne manjka. Uskoro stižu dva nova proizvoda – Actečka vegan pašteta na bazi crnog pasulja i kukuruza, što je bila glavna hrana Asteka, i Ljuti Boba, dodatak uz jelo na bazi boba i španskih papričica. Do tog recepta smo došli na volšeban način, iz restorana sa Michelin zvezdicom, otkriva ona. Za sada ne planiraju izvoz.
Što se tiče poruke budućim malim proizvođačima, Dragana je kratka, ali jasna: Budite maštoviti, hrabri, ne ustručavajte se da probijate barijere ukusa i ljudskih navika, postoji nešto što se zove stečeni ukus, ljudi mogu da se naviknu da pojedu i nešto sasvim drugačije i uživaju u tome, iako nikada pre za to nisu čuli. Hrana nije samo održanje, nego i istančanost ljudske raznovrsnosti. Radite predano, iskreno i pošteno i rezultat sam dolazi. Dobar kvalitet prodaje proizvod. Neko to od gore vidi sve. Budite zahvalni.
Foto: privatna arhiva
