NielsenIQ RMS: Najviše prodato mleka i jogurta sa 2,8% mm, sira sa 45% mm

Autor: NIQ (NielsenIQ)

U mleku je veliki broj sastojaka neophodnih za pravilno odvijanje procesa rasta, razvoja i fiziologije organizma. Osim majčinog mleka, čovek koristi i ovčije, kozje, bivolje, čak i kobilje mleko, ali najčešće i najviše kravlje mleko. Kao takvo, mleko je osnovna hrana sasvim male dece i dece uopšte, kao i odraslih ljudi.

Preradom mleka dobijaju se veoma ukusni i zdravi mlečni proizvodi i napici kao što su kiselo mleko, jogurt, kefir, sir, maslac, kajmak, pavlaka itd. Mleko se, takođe, zbog mnogobrojnih hranljivih namirnica dodaje raznim vrstama mlečnih hlebova, služi za pravljenje sladoleda, čokolade, raznih vrsta testa, slatkiša itd.

Kako se razvija tehnologija hrane, tako sve pomenute mlečne prerađevine, baš kao i samo mleko, dobijaju nove varijetete, nove dodatke, ukuse, nove dobre bakterije koje pospešuju rad digestivnog trakta, prodavnice prave sve veće vitrine u kojima čuvaju ove proizvode, a ljudi imaju sve veći izbor za, najčešće, jutarnji obrok koji većina ne može da zamisli bar bez jednog mlečnog proizvoda. U moru tih promena, jedina konstanta jeste čovekova ljubav prema mleku. 

Zbog svega pomenutog, važno je videti i kakva je prodaja mlečnih proizvoda – mleka, jogurta i sira – u Srbiji iz godine u godinu, a upravo o tome govore podaci o prodaji robe široke potrošnje NielsenIQ, dobijeni analizom tržišta u periodu od juna 2024. do maja 2025. godine.

Mleko

Na osnovu analize tržišta, kojom je obuhvaćen pomenuti period (jun 2024 – maj 2025), u Srbiji je uočljiv blagi pad prodaje mleka, u odnosu na prethodno posmatrani period vrednosno -0,6% dok količinski beleži blagi rast od 0,1%.

Značajno je navesti da je u vezi sa kanalima preko kojih mleko stiže do kupaca, a uključeni su objekti hipermarketa, supermarketa sa diskonterima, velikih prodavnica sa uključenim drogerijama, srednjih prodavnica i malih prodavnica i trafika, u odnosu na prethodno posmatrani period, u svim formatima zabeležen je pad vrednosne prodaje, osim u hipermarketima i supermarketima.

Posmatrano prema regionima Srbije, vrednosna prodaja mleka najveća je u Vojvodini – 31,4%, potom u Beogradu – 27,3%, u jugoistočnoj Srbiji iznosi 21,4%, a najmanja je u centralno-zapadnoj Srbiji – 19,8%.

Ukoliko pogledamo trend količinske prodaje mleka, i prema tom kriterijumu prednjači Vojvodina sa 31,8%, potom ide Beograd sa 26,1%, sledi regija jugoistočne Srbije sa 22%, dok je na poslednjem mestu centralno-zapadna Srbija sa 20,1%.

Ako posmatramo kanale preko kojih mleko stiže do potrošača, a to su hipermarketi, supermarketi sa diskonterima, velike prodavnica sa uključenim drogerijama, srednje prodavnice, male prodavnice i trafike , najviše ovog proizvoda prodato je u supermarketima sa diskonterima (vrednosno 41,6%, količinski 43,2%), slede velike prodavnice (vrednosno 21,4%, količinski 21,6%), dok je najmanje mleka prodato u kioscima i paviljonima (vrednosno 0,2%, količinski 0,1%). 

Kada govorimo o najvećim proizvođačima mleka (prema vrednosti), najzastupljeniji na srpskom tržištu su sledeći (po abecednom redu): Granice, Imlek, Lactalis, Ljubljanske mlekarne, Meggle i privatne robne marke. Ovih pet proizvođača sa privatnim robnim markama zauzima 89,3% vrednosnog i 89,2% količinskog udela u ukupnoj prodaji mleka na srpskom tržištu, u analiziranom periodu.

Za analizu prodaje mleka važna je i njihova podela prema segmentu na: tečno UHT pasterizovano mleko (liquid milk/UHT), tečno pasterizovano mleko (liquid milk pasteur), tečno aromatizovano mleko (liquid flavored milk), tečno sveže aromatizovano mleko (liqui flav mlk/fresh). Najveći udeo u prodaji ovih proizvoda po vrednosti ima tečno UHT pasterizovano mleko sa 54,2%,  potom sledi pasterizovano mleko sa 26,6%. Aromatizovano mleko u prodaji učestvuje sa 18,1% i tecno sveze aromatizovano mleko sa 1,1%.

U analizu prodaje mleka uključena je i njegova podela prema nivou mlečne masti na: mleko sa 2,8% masti, mleko sa 1,5% masti, mleko sa 1% masti, mleko sa 3,2% masti itd. U Srbiji je, u analiziranom periodu, najviše prodato mleka sa 2,8% masti i na njega u ukupnoj prodaji otpada 58,2% vrednosnog i 65,8% količinskog udela. Na drugom mestu je mleko sa 1,5% masti, na trećem mleko sa 1% masti, a na četvrtom ono sa 2% mlečne masnoće.

U analizu je uključena i podela mleka prema tipu pakovanja na: tetrapak (cartons), boce (bottles) i kese (bags). Najveći udeo u prodaji ima mleko u tetrapaku (vrednosno 65,4% i količinski 68,1%), potom mleko u bocama (vrednosno 32,5% i količinski 29,4%) i najmanje mleko u kesama (vrednosno 2% i količinski 2,4%).

Na kraju, takođe, važna za analizu prodaje mleka jeste i njegova podela po veličini pakovanja. Najviše mleka prodato je u pakovanju od 1l (vrednosno 53,5% i količinski 60,1%), potom od 1,5l (vrednosno 11,6% i količinski 13,4%). Sva ostala pakovanja mleka, veća i manja, imaju manji vrednosni i količinski udeo u ukupnoj prodaji ovog proizvoda na srpskom tržištu, u posmatranom periodu.

Jogurt

Na osnovu analize tržišta, kojom je obuhvaćen period od juna 2024. do maja 2025. godine, u Srbiji je uočljiv blagi rast ukupne vrednosne prodaje jogurta, u odnosu na prethodno posmatrani period, 0,9%, dok količinski beleži pad -1,3%.

Značajno je pomenuti da je u vezi sa kanalima preko kojih jogurt stiže do kupaca, a uključeni su objekti hipermarketa, supermarketa sa diskonterima, velikih prodavnica sa uključenim drogerijama, srednjih prodavnica i malih prodavnica i trafika, u odnosu na prethodno posmatrani period svi kanali beleže vrednosni rast prodaje osim malih prodavnica i hipermarketa.

Posmatrano prema regionima Srbije, vrednosna prodaja jogurta najveća je u Beogradu – 31,5%, u Vojvodini iznosi 25,9%, u centralno-zapadnoj Srbiji je 22,6% dok je najmanja u jugoistočnoj Srbiji – 20%.

Ukoliko pogledamo trend količinske prodaje jogurta, i prema tom kriterijumu prednjači region Beograda sa 29,9%, na drugom mestu je Vojvodina sa 25,8%, sledi centralno-zapadna Srbija sa 23,4%, dok je na poslednjem mestu jugoistočna Srbija sa 20,9%.

Posmatrajući kanale preko kojih jogurt stiže do potrošača, a to su hipermarketi, supermarketi sa diskonterima, velike prodavnica sa uključenim drogerijama, srednje prodavnice, male prodavnice i trafike, najviše ovih proizvoda prodato je u supermarketima sa diskonterima, i to (vrednosno 44,9%, količinski 44,5%), slede velike prodavnice, dok je najmanje ovih proizvoda u posmatranom periodu prodato u hipermarketima i kioscima i paviljonima.

Kada govorimo o najvećim proizvođačima jogurta, najzastupljeniji na srpskom tržištu su sledeći (po abecednom redu): Granice, Imlek, Lactalis, Milk House SR, Mlekara UB i privatne robne marke. Ovih pet proizvođača sa privatnim robnim markama zauzima 88,8% vrednosnog i 90,2% količinskog udela u ukupnoj prodaji jogurta na srpskom tržištu.

Za analizu prodaje jogurta važna je i njihova podela prema nivou masti na: jogurt sa 2,8% masti, jogurt sa 1% masti, jogurt sa 3,2% masti, jogurt sa 0,5% masti... Najveći udeo u prodaji ovih proizvoda ima jogurt sa 2,8% mlečne masti, na koji odlazi 50,3% vrednosnog i 56,7% količinskog udela, slede jogurt sa 0,9% mlečne masti i jogurt sa 1%, 3,2% masti.

Takođe, u analizu prodaje ovih proizvoda uključena je i njihova podela prema tipu pakovanja na: boce (bottles), čaše (cup), tetrapak (cartons), kantice (buckets), kese (bags), činije (bowl). U Srbiji je, u analiziranom periodu, najviše prodato jogurta u bocama, na njih u ukupnoj prodaji otpada 43,3% vrednosnog i 55,7% količinskog udela, potom jogurta u čaši i jogurta u tetrapaku.

Na kraju, takođe, važna za analizu prodaje jogurta jeste i podela ovih proizvoda po veličini pakovanja. Najviše jogurta prodato je u pakovanju od 1.000g/ml (vrednosno 26,6% i količinski 29,7%), zatim od 1.500g/ml, 180g/ml, potom pakovanja od 400g/ml i 500g/ml. Sva ostala pakovanja jogurta, veća i manja, imaju manji vrednosni i količinski udeo u ukupnoj prodaji ovog proizvoda na srpskom tržištu, u posmatranom periodu.

Sir

Na osnovu analize tržišta, kojom je obuhvaćen period od juna 2024. do maja 2025. godine, u Srbiji je uočljiv rast prodaje sira, u odnosu na prethodno posmatrani period, i to – vrednosno 3,8%, količinski 3,4%.

Značajno je navesti da je u vezi sa kanalima preko kojih sir stiže do kupaca, a uključeni su objekti hipermarketa, supermarketa sa diskonterima, velikih prodavnica sa uključenim drogerijama, srednjih prodavnica i malih prodavnica i trafik, svi kanali beleže vrednosni i količinski rast u odnosu na prethodno posmatrani period, a najveći rast vrednosno beleži kanal velikih prodavnica sa 5,6% vrednosno.

Posmatrano prema regionima Srbije, vrednosna prodaja sira najveća je u Beogradu – 36,5%, u Vojvodini iznosi 26,3%, u jugoistočnoj Srbiji 20,8%, a najmanja je u centralno-zapadnoj Srbiji – 16,4%.

Ukoliko pogledamo trend količinske prodaje sira, i prema tom kriterijumu prednjači region Beograda sa 33,3%, na drugom mestu je Vojvodina sa 26,1%, sledi centralno-zapadna Srbija sa 23,1%, dok je na poslednjem mestu jugoistočna Srbija sa 17,6%.

Ako posmatramo kanale preko kojih sir stiže do potrošača, a to su hipermarketi, supermarketi sa diskonterima, velike prodavnica sa uključenim drogerijama, srednje prodavnice, male prodavnice i trafike, najviše ovih proizvoda prodato je u supermarketima sa diskonterima (vrednosno 62%, količinski 61,3%), slede velike prodavnice (vrednosno 17,5%, količinski 17,9%).

Kada govorimo o najvećim proizvođačima sira, najzastupljeniji na srpskom tržištu su sledeći (po abecednom redu): Bayerische Milchindustrie BMI, Imlek, Lactalis, Mlekara Šabac, Savencia i privatne robne marke. Ovih pet proizvođača sa privatnim robnim markama zauzima 72% vrednosnog i 70,4% količinskog udela u ukupnoj prodaji sira na srpskom tržištu.

Za analizu prodaje sira važna je i njihova podela po segmentu na: beli sir (white cheese), žuti sir (yellow cheese), topljeni sir (processed cheese), specijaliteti (specialities)... Najveću prodaju na našem tržištu, u ukupnoj prodaji ovih proizvoda, ima beli sir, na koji otpada 50,1% vrednosnog i 62,4% količinskog udela. Žuti sir je na drugom mestu sa 36,5% vrednosnog i 29% količinskog udela, treći je procesirani sir – sa 12% vrednosnog i 8,1% količinskog udela, dok sirevi specijaliteti imaju 1,4% vrednosnog i 0,6% količinskog udela.

Kada govorimo o nivou masti, važnoj za analizu prodaje ove kategorije mlečnog proizvoda, sireve delimo na: one sa 45% mlečne masti, one sa 70% mlečne masti, sa neodređenim procentom mlečne masti, sa 35%, 48% masti itd. Na srpskom tržištu je, u posmatranom periodu, najviše prodato sira sa 45% mlečne masti i na njega odlazi 46,8% vrednosne i 44,7% količinske prodaje. 

Još jedna podela, važna da prikaže prodajne trendove na tržištu sira, jeste njegova podela prema tipu pakovanja na: okrugle kutije s poklopcem (tub), vakuumirana pakovanja (vacuum packed), kese (bags), neupakovani (no package), kutije (boxes), konzerve (tins), kantice (buckets), čaše (cup), u omotu (wrapped), rolne (roll pack), tetrapak (cartons). Na srpskom tržištu, u posmatranom periodu, najviše je prodatog sira u okruglim kutijama s poklopcem i na njih odlazi 39,9% vrednosnog i 45,9% količinskog udela. Slede vakuumirani sirevi, sa 28% vrednosnog udela i 22,7% količinskog udela, dok sva ostala pakovanja, u ukupnoj prodaji, imaju znatno manji vrednosni i količinski udeo.

Na kraju, takođe, važna za analizu prodaje sira jeste i podela prema veličini pakovanja. Najviše ovih proizvoda prodato je u pakovanju od 1.000g (vrednosno 29% i količinski 29,9%), pakovanja od 250g (vrednosno 11,6% i količinski 10%) i od 200 (vrednosno 6,2% i količinski 4,6%), te pakovanja od 500g i 150g. Sva ostala pakovanja sira, veća i manja, imaju manji vrednosni i količinski udeo u ukupnoj prodaji ovih proizvoda na srpskom tržištu, u posmatranom periodu.