Piše: Marija Trivić, PR savetnik, agencija Media Support & Consulting
Da li vam je dosadilo da ste okruženi negativnim prizorima i slikama? Vesti od kojih vam, iskreno, nije dobro? Da li i vi poželite da, bar na kratko, pobegnete od svega „crnog“ što nam se nameće?
Ne mogu da se ne zapitam kako smo, kao društvo, dozvolil da skliznemo u strah i crnu hroniku, kao neizbežnu svakodnevicu. Ali znam da ima nade. Mlađe generacije veoma uspešno prevazilaze ovu zamku, u koju smo mi tako lako upali.
Ukoliko se malo dublje udubiomo u svoje živote ili priče ljudi iz našeg okruženje, shvatićemo da ima toliko lepog. Za početak, lepo je što smo zdravi dočekali i ovaj dan. Leto je i to je lepo. Lepo je i kada pada kiša, jer napoji žedna polja. Lepo je kada svedočimo pogledima u pun mesec ili pojavi meteorske kiše. Koliko je samo lepo kada neki od tih meteora ispratimo i zamislimo želju. Lepo je kada imamo porodicu na okupu. Drage prijatelje – porodicu koju biramo, a koji su tu za nas. Lepo je i što imamo ljubimce koji nas bezuslovno vole. Prelepo je kada imamo sreće da radimo posao koji volimo. Lepo je kada možemo, makar i minimalno, da doprinesemo nekom dobrom cilju i da na taj način menjamo svet. Volontirajte ili obučite nekom veštinom decu iz svog komšiluka. Lep je osećaj kada prenesete znanje. Lepo je kada smo složni.
Zaista je lep taj osećaj sreće, ali smo dozvolili da nam pod uticajem raznih zbivanja nestane iz svakodnevice.
Da li ste se zapitali koliko nam, zaista, treba za sreću? Koliko nam je potrebno da bismo ispunili svoje snove? Kada ispratite ankete koje su rađene na tu temu, iznenadili biste se koliko su ljudske želje zapravo realne i lako ostvarive. Ljudi žele masažu, bicikl, vikend van grada, tortu... Naravno, ima i onih koji iskaču iz proseka, ali je dokazano da se ljudi najviše obraduju, naizgled, malim stvarima. Bilo mi je zanimljivo kada sam pročitala da bi parovi, u visokom procentu ispitanika, radije zadržali svog partnera, nego uzeli milion dolara u zamenu. Ovo potvrđuje činjenicu da nije sreća u novcu, već u ljudima koji nas okružuju i momentima koje delimo. Momentima koji su nam na dohvat ruke, samo ako se malo potrudimo da ih prepoznamo.
Iskreno upitajte sebe šta je to što i nakon dosta godina života pamtite. Na primer, ja pamtim jednu letnju šetnju, pored reke, sa drugaricom koju dugo nisam videla. Bilo je mnogo šetnji, ali ovu pamtim godinama. Specifična je po tome što smo kupile piće na trafici i ispijale ga sedeći na nekom, priobalnom stepeništu dok smo čavrljale. Sve vreme su nam noge bile u reci koja je tekla svojim tokom. Nema tog kafića i skupog koktela koji bi ovu uspomenu mogli da zamene. Pamtim kada sam gledala kišu meteora, sa sestričinama na plaži, dok su bile baš male. Potvrdile su mi nedavno da pamte i one.
Tragajte za tim „malim“ i naizgled manje bitnim momentima, koje svaki život čine specifičnim i vrednim življenja, svakog dana. Nemojte da dozvolite da ih proguta buka sveta. Birajte i živite svoje lepe trenutke.
