Autor: Milica Mišković, programski menadžer, Forum za odgovorno poslovanje
U poslednjih nekoliko godina svedoci smo velikih promena i dešavanja na polju održivosti. Do skoro popularnu i često korišćenu skraćenicu – CSR (eng. Corporate Social Responsibility) koja se koristi za društveno odgovorno poslovanje kome se opet, pristupa sa različitim razumevanjem, čini se, da je u poslovnim krugovima zamenila nova skraćenica – ESG (eng. Enviromental, Social, Governance) koja označava kriterujume u vezi sa životnom sredinom, socijalnim pitanjima i upravljanjem, koje kompanije uzimaju u obzir prilikom upravljanja svojim poslovanjem, a investitori prilikom donošenja odluka o ulaganjima. I dok danas, čini se, svi pričaju o ESG-u, a tek po negde se pomene „stari, dobri“ CSR, s pravom se možemo zapitati, da li je CSR mrtav?
CSR odvojen od osnovnog biznisa bez suštinske posvećenosti unapređenju uticaja poslovanja na društvo i životnu sredinu je u najboljem slučaju mrtav, a u nekom drugom, prepoznat kao manipulativni zeleni marketing (greenwashing). Hipotetički, povoljna situacija u kojoj je CSR „mrtav“ je i ona u kojoj su ciljevi održivosti do te mere integrisani u sve poslovne funkcije i operacije da za koordinatorskom ulogom koju ima CSR više nema potrebe, ali od te situacije smo, za sada, daleko.
Kada tome pridodamo još jedan aktuelan koncept - SDG (eng. Sustainable Development Goals), postaje jasno da mešajući „alfabet supu“ sačinjenju od ovih i još nekih popularnih skraćenica možemo ostati pomalo zbunjeni u pogledu načina na koji treba organizovati i komunicirati o ovim tema.
Ono što je svakako zajedničko za CSR i ESG su teme koje su adresirane na različite načine. Ako je jača strana CSR-a neka vrsta javnog obećanja kompanija da će raditi na integrisanju principa održivosti u poslovne strategije i preduzeti odgovornost da kroz poslovne odluke u što većoj meri ostvaruju pozitivne uticaje na društvo i životnu sredinu, a one negativne svedu na najmanju moguću meru, jača strana ESG-a je metrika zasnovana na jasnim pokazateljima performansi. Zajedničko za oba je i princip materijalnosti – koji uprošćeno rečeno, podrazumeva da se kompanija bavi onim pitanjima koja značajno mogu uticati na njeno poslovanje, ili na koje kompanija značajno (može da) utiče. CSR i ESG su komplementarni i sa Ciljevima održivog razvoja (SDGs) za koje je bitna i posvećenost održivosti i jasni indikatori napretka.
Iako se može učiniti da trenutno možda nije tako, CSR, kao integralni deo poslovanja koje se temelji na čvrstim principima održivosti udruženim snagama sa ESG-em radi u funkciji održivosti, kako same kompanije, tako i društva.
Konačno, bez obzira na koji od navedenih pristupa referisali, jasno je da se od kompanija danas očekuje da posluju odgovorno i održivo, a pre svega, ne ugrožavajući ljude i životnu sredinu, odnosno, planetu na kojoj svi živimo i radimo. U interesu biznisa, ali i u interesu društva je poslovanje koje obezbeđuje dugoročno stvaranje vrednosti, a sektor trgovine u tome nije izuzetak, već se po nekim pitanjima nalazi i u jedinstvenoj poziciji da doprinese i pokrene pozitivne promene.
Doprinos ugljeničnoj neutralnosti
Među najznačajnijim temama, kako trenutno, u pogledu postavljanja strategija, prioritizacije i izbora projekata, tako i dugoročno posmatrano, u pogledu očekivanih rezultata, za privredu generalno, pa i za sektor trgovine robom široke potrošnje, su one u vezi sa ugljeničnim emisijama. Iza toga stoje projekti i investicije vezani za uštedu energije ili prelazak na korišćenje energije iz obnovljivih izvora, prelazak na održivije načine transporta ili flotu sa manjim negativnim uticajem na životnu sredinu, smanjenje upotrebe plastike ili smanjenje bacanja viškova hrane. Za trgovce je posebno važno i da pažljivo vrše izbor proizvoda u svom asortimanu osiguravajući da se tu nalaze proizvodi koji ne štete životnoj sredini, kao ni radnim i ljudskim pravima.
„Zeleni“ proizvodi pod lupom regulatora
Kako raste interesovanje potrošača za zelene i održive proizvode, još brže raste i broj proizvoda koji se deklarišu kao „prirodni“, „zeleni“, „održivi“, „eko“, „ugljenično neutralni“. Prema podacima koje je objavila Evropska komisija, trenutno postoji više od 200 eko oznaka zastupljenih u EU, i više od 450 zastupljenih širom sveta. Međutim, analiza 150 tvrdnji o eko karakteristikama proizvoda u 2020. godini pokazala je da više od polovine analiziranih proizvoda (53 %) zapravo pruža "nejasne, pogrešne ili neosnovane informacije".
Imajući u vidu da u svetu postoji više od 80 široko korišćenih inicijativa i metoda izveštavanja samo za ugljenične emisije, od kojih su neke pouzdane, a neke nisu, te da različite inicijative i metodologije neretko zauzimaju i različite pristupe u pogledu aspekata koje uzimaju u razmatranje pri računanju ugljeničnog otiska, prosečni potrošač s pravom, može biti zbunjen ili doveden u zabludu da svojom kupovinom podržava održivu praksu, iako to možda suštinski nije slučaj. Ovakva situacija stvara potrebu da se ova pitanja i dodatno zakonski urede.
Tek, izvesno je da na putu smanjenja ugljeničnih emisija, ono što je do „juče“ smatrano naprednom i dobrovoljnom praksom, već „danas“ postaje zakonska obaveza. U tome svakako prednjači Evropska unija, budući da kroz set javnih politika koje su donete ili su u procesu donošenja, postavlja nove zahteve. Propisi koji se tiču unapređenja prava potrošača i suzbijanja nepoštenih poslovnih praksi podrazumevaju da tvrdnje o eko karakteristikama proizvoda moraju biti dokazane u skladu sa naučno zasnovanom metodologijom, te da moraju biti verifikovane.
Početkom ove godine, od 1. januara 2023. godine u Francuskoj je već počeo da se primenjuje novi propis kojim su regulisani uslovi za oglašavanje proizvoda ili usluga kao uljenično neutralnih ili korišćenje ekvivalentne formulacije pri oglašavanju u najširem smislu, kroz sve kanale oglašavanja kao i samu ambalažu proizvoda. Propisom je predviđeno da se tvrdnje koje se odnose na ugljeničnu neutralnost mogu koristiti samo ukoliko je prethodno oglašivač javnosti učinio dostupnim kompletan izveštaj o proceni emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao i načina na koji su emisije neutralizovane, uključujući i opis ugljeničnog otiska proizvoda i procesa koji podrazumeva da su emisije najpre izbegnute, potom smanjene i konačno, nadoknađene.
Viškovi hrane i dalje značajno pitanje za trgovinski sektor
Iako se može zakjučiti da trgovci ne učestvuju značajno u stvaranju otpada od hrane, budući da istraživanja pokazuju da se najviše hrane baci u domaćinstvima, trgovci imaju značajno mesto i ulogu u sprečavanju bacanja hrane u celom lancu snabdevanja. Trgovci na malo imaju veliki potencijal i značajnu ulogu u edukaciji potrošača o problemu bacanja hrane i na taj način mogu značajno doprineti promeni njihovog ponašanja. To, s druge strane, znači i da postoji potreba da se menjaju tradicionalni marketinški modeli u kojima se podstiče prekomerna kupovina hrane, i s druge strane, radi na razvoju modela kojima se podstiče kupovina hrane kojoj se bliži rok trajanja uz značajne popuste.
Jedan od načina da se višak hrane upotrebi na najbolji način su svakako i donacije takve hrane socijalno najugroženijima. U tom smislu, snažna multi-sektorska inicijativa „Spasimo hranu, spasimo humanost“ koja je povezala poslovni sektor, humanitarne organizacije, medije i građane u jedinstvenu kampanju sa svrhom da utiče na smanjenje bacanja hrane i prikupe donacije hrane za najugroženije sugrađane širom Srbije nastavila se i tokom 2022. Kroz drugi ciklus kampanje “Spasimo hranu, spasimo humanost” koju su realizovali Koalicija za dobročinstvo, Fondacija „Ana i Vlade Divac“ i Srpski filantropski forum zahvaljujući podršci više od 40 kompanija, partnerskih organizacija i medija i hiljada građana koji su udruženim snagama prikupili 73.577 kilograma hrane, u vrednosti višoj od 30 miliona dinara, ponovo je postignut veliki uspeh. Tokom nekoliko meseci trajanja kampanje organizovane su akcije prikupljanja hrane, a značajan doprinos tome dali su upravo trgovinski lanci.
Ova kampanja, osim konkretnog doprinosa ublažavanju posledica siromaštva, od kada je pokrenuta ukazuje na značaj multi-sektorske saradnje i hitnu potrebu da se sistemski omogući doniranje viškova hrane. Podsetimo, uprkos tome što se viškovi hrane sve više doniraju, a proizvođači hrane i trgovci žele da doniraju višak hrane bankama hrane i dobrotvornim organizacijama, količina hrane koja se donira i dalje čini samo mali deo u ukupnom višku jestive hrane dostupne u EU, pa i u Srbiji. Prema analizi, koju su tokom 2020. godine, sproveli Forum za odgovorno poslovanje i Koalicija za dobročinstvo, donacije hrane u Srbiji bi mogle da budu uvećane na godišnjem nivou za blizu 160 miliona dinara (ukupno na 700 miliona dinara), ukoliko bi bio ukinut PDV na donacije hrane. To bi obezbedilo blizu 1,2 miliona dodatnih obroka godišnje, preračunato po vrednosti obroka.
Nastavljajući tradiciju i želeći da podstaknu kompanije da istraju kao značajni donatori hrane, koji uprkos nepodsticajnom regulatornom okviru, doniraju velike količine hrane, neguju saradnju sa lokalnim zajednicama i organizuju akcije u koje uključuju svoje potrošače, Forum za odgovorno poslovanje i Koalicija za dobročinstvo, i ove godine, prepoznali su i dodelili priznanja kompanijama iz sektora trgovine i proizvodnje hrane na konferenciji CSR&ESG forum u decembru prošle godine.
Podsticaj za razvoj društveno odgovornih praksi kod malih i srednjih preduzeća
Uključivanje lokalnih dobavljača gde god je to moguće, takođe, značajno dopinosi smanjenju puta proizvoda od njive do trpeze dajući podsticaj zamahu lokalne proizvodnje i ekonomije. Po prirodi, mala i srednja preduzeća, usmerena su na razmišljanje u kratkom roku rešavajući tekuće izazove i boreći se da prežive. Zbog toga je njihova glavna motivacija da se bave unapređenjem poslovanja u skladu sa principima održivosti ona za koju imaju jasan „business case“. Ukoliko su očekivanja njihovih velikih kupaca, u ovom slučaju, trgovina, ambiciozna po pitanju održivosti, praksa pokazuje da i mala i srednja preduzeća mogu vrlo uspešno implementirati rešenja koja pozitivno utiču na životnu sredinu i socijalna pitanja, i time doprineti rasprostranjenosti praksi društveno odgovornog poslovanja.
Inspiracija za projekte sa snažnim uticajem na društvo i životnu sredinu
Na kraju, s namerenom da istakne projekte koji doprinose ostvarenju Ciljeva održivog razvoja a koji su usklađeni sa sveobuhvatnom strategijom poslovanja, te kao takvi mogu služiti kao inspiracija i podsticaj za poslovni sektor na putu održivosti, Forum za odgovorno poslovanje dodelio je na prethodno pomenutom događaju krajem decembra i posebna priznanja „Šampioni održivosti“. Ovim priznanjima, obuhvaćena su samo neki od projekata koje su kompanije sprovodile tokom prethodne 2022. godine. Ova priznanja su ponela čak dva projekta koje su realizovali trgovinski lanci.
Jedan od projekata koji donosi višestruke koristi u pogledu zdravije ishrane potrošača i smanjenih negativnih uticaja na životnu sredinu, demonstrirajući sinergetske efekte koji nastaju prilikom transfera znanja između nauke i privrede, je onaj koji je realizovala kompanija Delhaize Serbia, u saradnji sa Fakultetom veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu, kako bi razvila poseban koncept ishrane živine zahvaljujući kom je eliminisana upotreba antibiotika u uzgoju i tovu pilića. Na taj način, poboljšan je zdravstveni status životinja i eliminisana je upotreba antibiotika i prisustvo mikotoksina u pilećem mesu. Pored jasnih benefita za potrošače, izmenjenim konceptom ishrane tokom tova pilića ostvarena je redukcija ugljen dioksida (CO2) za 3% i amonijaka (NH3) za 6%, a od početka implementacije projekta zaključno sa septembrom 2022. godine, emisija CO2 je smanjena za čak 1.323 tone.
Još jedan od projekata je Lidlova kampanja „Hoćeš da menjamo mesta? Pomeri se s mesta“ koji je nastao kao odgovor kompanije na primedbe potrošača o bahatom parkiranju na parking mestima za osobe sa invaliditetom ispred Lidlovih prodavnica. Ovaj projekat pokazuje da je kompanija bila spremna da adresira primedbe potrošača i jasno stane u zaštitu vrednosti jednakih prava i mogućnosti za osobe sa invaliditetom, nastojeći da kroz svoje kanale doprinese podizanju svesti o ovom problemu. Od dugoročnog obeležavanja parking mesta za osobe sa invaliditetom ispred Lidlovih prodavnica sa dodatnim tablama koje pored slogana „Hoćeš da menjamo mesta? Pomeri se s mesta“ prenose i poruku da je bahato parkiranje samo još jedna od prepreka sa kojom se susreću osobe sa invaliditetom.
