Prema anketi sprovedenoj među 40.000 građana evrozone, 52% svih transakcija prošle godine izvršeno je gotovinom. Kada se, međutim, gleda vrednost tih plaćanja, taj udeo pada na 39%.
U čak 14 od 20 zemalja evrozone, gotovina je i dalje najčešće korišćeno sredstvo plaćanja, pri čemu njen udeo varira od 45% do 55% u polovini zemalja. Ekstremi su uočljivi: dok se u Holandiji keš koristi u samo 22% slučajeva, na Malti čak 67% transakcija i dalje ide novčano.
Gotovina najviše dominira u južnoj i istočnoj Evropi – u Italiji čini 61% svih plaćanja, u Španiji 57%, a u Sloveniji 64%.
Suprotno tome, severne i zapadne zemlje – poput Holandije (22%), Finske (27%), Luksemburga (37%), Belgije (39%) i Francuske (43%) – sve više prelaze na digitalne oblike plaćanja.
Među četiri najveće ekonomije EU, Francuska je jedina ispod proseka evrozone (52%), dok Nemačka stoji blago iznad, sa 53% udela gotovine.
Kada se posmatra vrednost transakcija, gotovina u evrozoni čini 39% ukupnog iznosa plaćanja, s velikim razlikama među državama – od 17% u Holandiji do 59% u Litvaniji.
Zemlje s najvećim oslanjanjem na keš (više od 50% ukupne potrošnje) su Litvanija, Slovačka, Slovenija, Austrija, Malta i Hrvatska.
S druge strane, najmanje se koristi u Holandiji (17%), Finskoj (28%), Luksemburgu (29%), Nemačkoj (30%), Francuskoj (34%) i Belgiji (35%).
ECB navodi da se gotovina najviše koristi kod manjih kupovina, dok kartice dominiraju kod transakcija većih od 50 evra.
Ispitanici su kao glavnu prednost gotovine istakli to što "štiti privatnost i anonimnost" (41%), dok 35% smatra da im plaćanje kešom pomaže da budu svesniji svojih troškova. Treći razlog je "trenutno poravnanje transakcije" (30%).
Još 28% navodi da se keš prihvata u više situacija, a samo 18% ga smatra bezbednijim od kartica.
Stariji građani češće koriste gotovinu – osobe starije od 65 godina plaćaju kešom u 57% slučajeva, dok mlađi od 40 godina to rade u manje od polovine transakcija.
Izvor: Investitor.me
