Kada se posmatra ukupna junska inflacija od 4,6 odsto, doprinos cena voća i povrća je iznosio novim rastom od oko 1,2 odsto, što znači da je to praktično četvrtina junske inflacije, a treba imati u vidu da voće i povrće u inflaciji učestvuje sa 6,5 odsto.
Znači, grupa proizvoda koja je u inflaciju učestvovala sa 6,5 odsto opredelila je gotovo četvrtinu inflacije. Isti su zaključci i za jul – inflacija 4,9 odsto, a doprinos cena voća i povrća je 1,4 odsto, rekao je Savo Jakovljević, generalni direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Narodne banke Srbije (NBS) na predstavljanju izveštaja o inflaciji.
Kretanja inflacije (jun – 4,6 odsto i jul – 4, 9 odsto) u najvećoj meri je odstupilo od projekcije centralne banke iz maja, upravo zbog kretanja cena voća, odnosno zbog nepogodnih vremenskih prilika.
U aprilu i početkom maja imali smo jako hladno vreme i mraz koji je odmah oštetio rod, a onda nam se desio jun koji je bio bez kiše i bio je jedan od najsušnijih u poslednjih 55 godina. Kada gledamo prvu polovinu godine, rast cena voća iznosio je 28 odsto, što je dvostruko više od petogodišnjeg proseka. Takva kretanja zabeležena su i u zemljama u okruženju, iz kojih uvozimo voće kada je kod nas slabiji rod – Grčka, Rumunija, Bugarska, Severna Makedonija, Crna Gora, rekao je Jakovljević.
U NBS analizirali su kretanje cena 17 voćarskih i 19 povrtarskih kultura, a kod voća je primećeno da su cene svih 17 kultura u ovom junu najviše u prethodnih osam godina. Cene jabuka, trešanja, jagoda, malina, kajsija i breskvi zabeležile su najveći nivo cena od kada se prate podaci.
O kakvim razmerama rasta cena se radi, najbolje govori nekoliko konkretnih podataka, koliko je taj rast cena na međugodišnji nivo iznosio. Kada se posmatraju cene jabuka, to je međugodišnji rad za 51 odsto, malina za 50 odsto, kajsija za 70 odsto, breskvi za 87 odsto, a trešanja za neverovatnih 205 odsto. Ovo slikovito objašnjava uticaj klimatskih faktora i razmere uticaja na inflaciju i zašto dolazi do rasta inflacija u ovim letnjim mesecima, naveo je Jakovljević.
Kada se posmatra voće kao grupa, samo u junu mesečni rasti iznosio je 11,4 odsto, a međugodišnje posmatrano to iznosi 32 odsto. Podatak za jul je 36 odsto. Slična kretanja zabeležena su i u celoj Evrope. Ukoliko se posmatraju veleprodajne cene za jabuke i breskve, u celoj Evropi se beleži rast veći od 15 odsto.
Izvor: Biznis.rs
Foto: Pixabay
