Autor: Dejan Radosavljević, Ipsos
Poslednji put kada smo se bavili čokoladama, a to je bilo davne 2021. godine, ovaj omiljeni proizvod među srpskim potrošačima, konzumiralo je nešto više 84% populacije Srbije, starosti 15 do 64 godina. Danas, četiri godine nakon toga, izgleda da je popularnost ovog proizvoda još više narasla, tako da na kraju 2024. godine konstatujemo da je za devet od 10 potrošača u Srbiji ovo neizostavni deo njihovih prehrambenih rituala.
Svakako to ne znači da smo i neumereni u potrošnji. Najveći broj potrošača su oni koji ovaj proizvod konzumiraju minimum jednom nedeljno (i češće), njih je oko 42%, a u strutkuri potrošača čokolada u Srbiji dominiraju oni koje označavamo kao Medium users/consumers, iza kojih, po procentualnom učešću sledi grupacija Light konzumenata (jednom mesečno ili ređe). Dakle, u Srbiji se čokolada voli, ali se umereno konzumira.
Ono što je još zanimljivo konstatovati, kada se prati trend potrošnje čokolade (BrandPuls istraživanje koje se sprovodi kontinuirano već godinama u Srbiji i regionu, na reprezentativnom uzorku od 4.000 ispitanika godišnje, na populaciji uzrasta 15 do 64 godine) uočava se da broj nekonzumenata konstantno pada: sa 15% na 10% (u periodu 2021-2024), a istovremeno samo raste kategorija Light consumers-a: sa 23% na 28% (2021-2024).
Ko su konzumenti, a ko nekonzumenti
Kada je u pitanju profil konzumenata čokolada, sasvim očekivano, oni se ne razlikuju previše od total populacije, jer oni čine 90% ukupne populacije, no ipak je interesantno konstatovati da među potrošačima ovog slatkiša zatičemo neznatno manji procenat potrošača mlađe generacije, dok je manji broj potrošača među najstarijim generacijama sasvim očekivan.
Sa druge strane, među nekorisnicima čokolada je značajno više potrošača muškog pola, osoba sa nižim obrazovanjem, koji žive u bračnoj zajednici, sa niskim su primanjima i koji žive u manjim sredinama.
Važnost marke pri kupovini
Ženama je važnija marka čokolade pri kupovini, u poređenju sa potrošačima muškog pola. Marka je pri kupovini važnija i srednjoj starosnoj grupi konzumenata čokolade, kao i potrošačima koji najčešće koriste brendove Najlepše želje i Milka. Primećuje se blagi pad velike važnosti brenda i na totalu i među ženama, dok je nešto više onih kojima je brend pri kupovini manje važan. Ono što je, svakako, dobro za brendove, jeste da se smanjuje i udeo onih kojima brend pri kupovini nije ni malo bitan.
Vodeći brendovi
Konačno, tržištem suvereno vladaju već duži period jedan globalni i jedan lokalni brend: Milka i Najlepše želje, pri čemu Milka ostvaruje izvesnu prednost u odnosu na svog direktnog konkurenta, na nivou primarnog izbora i lojalnosti.
Ono što je još interesantnije, ova dva brenda su jedan drugom najveći substituti, odnosno, čine second best choice unutar sopstvenog potrošačkog korpusa. Zato nas i ne iznenađuje podatak da su konzumenti ova dva vodeća brenda na srpskom tržištu i po svoji socio-demografskim karakteristikama, pa i psihografskim osobenostima, veoma slični.
