Summi1
Summit2

Nielsen RMS: Najviše sokova i energetskih napitaka prodato u srednjim i velikim radnjama

Bezalkoholna pića - Panel maloprodaje

Vodič kroz kategoriju

13.07.2022.

U Srbiji je, od marta 2021. do februara 2022. godine, prodato najviše voćnih sokova – vrednosno 52,6% i količinski 62,1%, a slede ih voćni nektari sa 33,5% vrednosnog i 30,1% količinskog učešća… Na srpskom tržištu, u analiziranom periodu, prodato je najviše energetskih pića u limenkama – na njih otpada 97,7% vrednosnog i 97,6% količinskog udela u ukupnoj prodaji

Autor: NielsenIQ

Osvežavajuća bezalkoholna pića danas predstavljaju veoma široku grupu napitaka i zauzimaju značajno mesto u ishrani savremenog doba. Ponuda ovih proizvoda u našim prodavnicama veća nego ikada pre pa je zbog svega pomenutog važno videti i kakva je prodaja bezalkoholnih pića – sokova i energetskih napitaka – u Srbiji iz godine u godinu, a upravo o tome govore podaci o prodaji robe široke potrošnje agencije NielsenIQ.

Sokovi
Na osnovu analize tržišta, kojom je obuhvaćen period od marta 2021. do februara 2022. godine, u Srbiji je uočljiv pad vrednosne prodaje sokova u odnosu na prethodno posmatrani period -13,7%, količinski (-8,6%) i komadno (-13,5,%), pri čemu najveći pad beleži vrednosna prodaja sokova (-17,1%) jugoistočna Srbija i (-13,5%) zapadna Srbija. 

Značajno je pomenuti da je, u vezi sa kanalima preko kojih sokovi stižu do kupaca, a uključeni su objekti hipermarketa i supermarketa, velikih, srednjih i malih prodavnica i trafika, smanjena njihova prodaja u svim formatima. Vrednosno, hiper i super marketi beleže pad od -11,7%, velike i srednje prodavnice pad od -15,9%, male prodavnice -12,2%, dok su najveći pad prodaje sokova pretrpeli kiosci i paviljoni sa -19,9% u odnosu na isti period godinu dana pre.

Posmatrano po regionima Srbije, vrednosna prodaja sokova najveća je u Vojvodini 26,6%,  u Beogradu iznosi 25,9%, u jugoistočnoj Srbiji je 26,2%, a najmanja u centralno-zapadnoj Srbiji 21,3%.

Ako posmatramo kanale preko kojih sokovi stižu do potrošača, a to su hipermarketi i supermarketi, velike prodavnice, srednje prodavnice, male prodavnice i trafike, najviše ovih proizvoda prodato je u srednjim i velikim prodavnicama 40,1%, slede, hipermarketi i supermarketi sa učešćem od 29,3%, male prodavnice 25,1%, dok je najmanje ovih proizvoda prodato u trafikama 5,6%.
Kada govorimo o najvećim proizvođačima sokova, najzastupljeniji na srpskom tržištu su sledeći proizvođači (po abecednom redu): Fresh & Co, Fruvita, Knajz Miloš, Nectar, Rauch koji kumulativno čine 82,7% ukupne prodaje sokova u Srbiji.

Za analizu prodaje sokova važna je, takođe, njihova podela po segmentu na fruit drinks, fruit juices 100%, fruit nectars, sok od povrća – 100% povrće (vegetable juices 100%), napici od povrća i nektari (vegetable drinks & nectars). U Srbiji je, u analiziranom periodu, prodato najviše voćnih sokova – vrednosno 52,6% i količinski 62,1%, a slede ih voćni nektari sa 33,5% vrednosnog i 30,1% količinskog učešća. 
Važna za analizu prodaje sokova jeste njihova podela po ukusu. I pored veoma velikog spektra ukusa gotovo sveg voća i najrazličitijih mešavina voćnih ukusa, na srpskom tržištu najprodavaniji su sokovi sa ukusom: pomorandža (orange) sa 17,5% vrednosnog učešća, jabuka (apple) sa 15,6% vrednosnog učešća, breskva + jabuka (peach + apple) sa 11,2%, mešavina više voća (multi fruit) -7,2%, višnja 3,8%.

Ako posmatramo količinu voća u pomenutim sokovima, najveće učešće imaju sokovi sa 50% voća sa 24,7% vrednosnog učešća.

Takođe, važna za analizu prodaje sokova jeste i podela po veličini pakovanja.  Ubedljivo najveću prodaju – vrednosno 34,9% i količinski 42,1% ‒ beleži pakovanje od 1.500 g/ml, a na drugom  i trećem mestu su pakovanja od 1.000 g/ml i 2.000 g/ml, potom slede sokovi od 0,5ml sa 7,8% učešća u ukupnoj prodaji sokova u Srbiji.

Energetski napici
Kada je pak reč o energetskim pićima, na osnovu analize tržišta koja obuhvata period od marta 2021. do februara 2022, na srpskom tržištu je zabeležen trend rasta prodaje ovih proizvoda u odnosu na isti period prošle godine po prodajnim kriterijumima – vrednosno 23,2%, po broju komada 25,2% i volumenski  24,7%.

Vezano za kanale prodaje preko kojih energetski napici stižu do potrošača, a uključeni su objekti hipermarketa i supermarketa, velikih, srednjih i malih prodavnica i trafika, u svim prodajnim kanalima ovi proizvodi beleže povećanu prodaju po svim kriterijumima, a najveći rast beleži volumenska prodaja u objektima hipermarketa i supermarketa (29,7%).
Ukoliko posmatramo vrednosnu prodaju energetskih pića po regionima Srbije, na prvom mestu je Vojvodina sa 32,7%, sledi Beograd sa  25,9%, potom zapadna Srbija sa 22,1%, dok je najmanja vrednosna prodaja ovih proizvoda u jugoistočnoj Srbiji – 19,4%.

Ukoliko analiziramo kanale preko kojih energetski napici stižu do potrošača, a to su hipermarketi i supermarketi, velike prodavnice, srednje prodavnice, male prodavnice i trafike, najviše ovih proizvoda prodato je u velikim i srednjim prodavnicama po sva tri kriterijuma (33,7%, 36,3% i 36,1%), zatim u malim prodavnicama, a najmanje u trafikama.
Kada govorimo o najvećim proizvođačima energetskih napitaka, najzastupljeniji na srpskom tržištu su sledeći proizvođači (po abecednom redu): Hell Energy, Knjaz Milos, Red Bull, Monster Beverage Company i Nectar. Ovih pet proizvođača zauzima 93% vrednosnog i 91,5% količinskog udela u ukupnoj prodaji energetskih napitaka na srpskom tržištu.

Za analizu prodaje energetskih napitaka važna je njihova podela po tipu pakovanja na,  limenke/konzerve (tins/can), boce/flaše (bottles). Na srpskom tržištu u analiziranom periodu prodato je najviše energetskih pića u limenkama – na njih otpada 97,7% vrednosnog i  97,6% količinskog udela u ukupnoj prodaji. 

Još jedna važna podela, uključena u analizu, jeste njihova podela da li su sa šećerom ili bez. Energetski napici sa šećerom čine 94,8% ukupne prodaje, dok na one koji su bez šećera otpada 5,2%.

Na kraju, za analizu prodaje ovih proizvoda važna je podela po veličini pakovanja. Na prve tri pozicije po vrednosnoj i količinskoj prodaji su pakovanje od 250 ml sa 58,9% vrednosnog učešća, potom sledi pakovanje od 500ml sa 35,7% i 0,33 ml sa 5,1% učešća u ukupnoj prodaji energetskih napitaka u Srbiji.

Nielsen retail audit
Nielsen retail audit se zasniva na praćenju prodaje ka krajnjim potrošačima na uzorku prodajnih mesta, izabranih tako da budu reprezentativni za kanale prodaje koji se prate. Ista prodajna mesta se popisuju na mesečnom ili dvomesečnom nivou tako što obučeni popisivači fizički broje maloprodajne zalihe, beleže obavljene nabavke u proteklom periodu, kao i maloprodajne cene, a sve to uz pomoć hand held terminala. Konstantno praćenje ovih informacija omogućava izveštavanje o obimu i vrednosti maloprodaje, kao i ostalih podataka značajnih za proizvođače, distributere i prodavce. Kanali prodaje koji su uključeni u analizu kategorije su: hipermarketi i supermarketi, velike i srednje prodavnice, male prodavnice, kiosci i paviljoni. Nielsen panel maloprodaje ne uključuje benzinske stanice, diskontne trgovine, cash & carry objekte, kao ni apoteke.