IN STORE  in your country  
SRBIJA
Vodič kroz kategoriju
03.07.2020.

Panel maloprodaje Nielsen RMS: Analiza prodaje na tržištu Srbije

Bezalkoholna pića: Najbolja prodaja bezalkoholnih pića u Vojvodini

Važna za analizu prodaje sokova jeste njihova podela po ukusu. I pored veoma velikog spektra ukusa gotovo svog voća i najrazličitijih mešavina voćnih ukusa, na srpskom tržištu najprodavaniji su sokovi sa ukusom pomorandže (orange). Kada je reč o gaziranim bezalkoholnim pićima, ona sa cola ukusom imaju najveći udeo u ukupnoj prodaji ove kategorije

Izvor: Nielsen

Osvežavajuća bezalkoholna pića danas predstavljaju veoma široku grupu napitaka i zauzimaju značajno mesto u ishrani savremenog doba. Ponuda ovih proizvoda u našim prodavnicama veća nego ikada pre pa je zbog svega pomenutog važno videti i kakva je prodaja bezalkoholnih pića – sokova i gaziranih bezalkoholnih pića – u Srbiji iz godine u godinu, a upravo o tome govore podaci o prodaji robe široke potrošnje agencije Nielsen.

Sokovi

Na osnovu analize tržišta kojom je obuhvaćen period od aprila 2019. do marta 2020. godine, u Srbiji je uočljiv rast vrednosne prodaje sokova u odnosu na prethodno posmatrani period 6,1%, količinski (3,2%) i komadno (4,9%), pri čemu pad beleži volumenski prodaja sokova (-1,7%) u jugoistočnoj Srbiji i (-0,9%) u Vojvodini.

Značajno je pomenuti da je u vezi sa kanalima preko kojih sokovi stižu do kupaca, a uključeni su objekti hiper/super marketa, velikih, srednjih i malih prodavnica i trafika, povećana njihova prodaja u velikim i srednjim prodavnicama 9,5%, 6,1% i 9%, dok je pad prodaje od 0,9% zabeležen u malim prodavnicama i to samo količinski posmatrano, dok vrednosno i komadno beleži rast.

Posmatrano po regionima Srbije, vrednosna prodaja sokova najveća je u Vojvodini 27,2%, u Beogradu iznosi 26,3%, u jugoistočnoj Srbiji je 23,5%, a najmanja je u regionu centralno-zapadne Srbije 22,9%.

Ukoliko pogledamo trend količinske prodaje sokova, i po tom kriterijumu prednjači region Vojvodine sa 28,1%, na drugom mestu je jugoistočna Srbija sa 27,3%, sledi region centralno-zapadne Srbije, dok je na poslednjem mestu Beograd sa 21,3%.

Ako posmatramo kanale preko kojih sokovi stižu do potrošača, a to su hiper/super marketi, velike prodavnice, srednje prodavnice, male prodavnice i trafike, najviše ovih proizvoda prodato je u srednjim i velikim prodavnicama po sva tri prodajna kriterijuma (37,1%, 38,9% i 37,4%), slede male prodavnice, hiper/super marketi, dok je najmanje ovih proizvoda prodato u trafikama (4,8%, 3,5%, 5,1%).

Kada govorimo o najvećim proizvođačima sokova, najzastupljeniji na srpskom tržištu su sledeći proizvođači (po abecednom redu): Fresh & Co, Fruvita, Knjaz Miloš, Nectar, Rauch.

Za analizu prodaje sokova važna je takođe njihova podela po segmentu na voćni nektar (fruit drinks nectars), voćni sok – 100% voće (fruit juices 100%), sok od povrća – 100% povrće (vegetable juices 100%), napici od povrća i nektari (vegetable drinks & nectars). U Srbiji je u analiziranom periodu prodato najviše voćnih sokova – vrednosno 50,1% i količinski 60,2%, a slede ih voćni nektari 36,2%.

Važna za analizu prodaje sokova jeste njihova podela po ukusu. I pored veoma velikog spektra ukusa gotovo svog voća i najrazličitijih mešavina voćnih ukusa, na srpskom tržištu najprodavaniji su sokovi sa ukusom: pomorandža (orange), jabuka (apple), mešavina više voća (multi fruit), breskva + jabuka (peach + apple), borovnica (blueberry), breskva (peach), šumsko voće (forest fruit), višnja (sour cherry), na koje otpada najveći vrednosni i količinski udeo u ukupnoj prodaji sokova.

Ako posmatramo količinu voća u pomenutim sokovima, najveće učešće imaju sokovi sa 50% voća od 27,1%. Takođe, važna za analizu prodaje sokova jeste i podela po veličini pakovanja. Ubedljivo najveću prodaju – vrednosno 35,6% i količinski 40,7% ‒ beleži pakovanje od 1.500 g/ml, a na drugom i trećem mestu su pakovanja od 1.000 g/ml i 2.000 g/ml.

Gazirana bezalkoholna pića

Kada je, pak, reč o gaziranim bezalkoholnim pićima, na osnovu analize tržišta koja obuhvata period od aprila 2019. do marta 2020, na srpskom tržištu je zabeležen trend povećane prodaje ovih proizvoda u odnosu na isti period prošle godine po prodajnim kriterijumima – vrednosno 5,4% i po broju komada 3,9%, dok volumenski beleži pad od 0,2%.

Vezano za kanale prodaje preko kojih gazirana bezalkoholna pića stižu do potrošača, a uključeni su objekti hiper/super marketa, velikih, srednjih i malih prodavnica i trafika, u svim prodajnim kanalima, osim u malim prodavnicama (-2,3%) ovi proizvodi beleže povećanu prodaju po svim kriterijumima, a najveći rast beleži vrednosna prodaja u objektima hiper i super marketa (0,5%), potom slede velike i srednje prodavnice sa rastom od 9,8%.

Ukoliko posmatramo vrednosnu prodaju gaziranih bezalkoholnih pića po regionima Srbije, na prvom mestu je Vojvodina sa 29,6%, sledi Beograd sa 24,9%, potom region jugoistočne Srbije sa 23,9%, dok je najmanja vrednosna prodaja ovih proizvoda u centralno-zapadnoj Srbiji – 21,6%.
Što se tiče količinske prodaje gaziranih bezalkoholnih pića po regionima Srbije, prednjači Vojvodina sa 30,3%, sledi jugoistočna Srbija sa 27,3%, potom Beograd sa 21,6% , dok ona u centralno-zapadnoj Srbiji iznosi 20,8%.

Ukoliko analiziramo kanale preko kojih gazirana bezalkoholna pića stižu do potrošača, a to su hiper/super marketi, velike prodavnice, srednje prodavnice, male prodavnice i trafike, najviše ovih proizvoda prodato je u velikim i srednjim prodavnicama po sva tri kriterijuma (39,7%, 41,7% i 39,2%), zatim u malim prodavnicama, a najmanje u trafikama.

Kada govorimo o najvećim proizvođačima gaziranih bezalkoholnih pića, najzastupljeniji na srpskom tržištu su sledeći proizvođači (po abecednom redu): Droga Kolinska, Knjaz Miloš, Pepsico, Sinalco,The Coca-Cola Company. Ovih pet proizvođača zauzima 94,6% vrednosnog i 89,7% količinskog udela u ukupnoj prodaji gaziranih bezalkoholnih pića na srpskom tržištu.

Za analizu prodaje gaziranih bezalkoholnih pića važna je njihova podela po tipu pakovanja na: plastične boce/flaše (bottles/plastic), limenke/konzerve (tins/can), staklene boce/flaše (bottles/glass). Na srpskom tržištu u analiziranom periodu prodato je najviše gaziranih bezalkoholnih pića u plastičnim bocama – na njih otpada 88,4% vrednosnog i 95,1% količinskog udela u ukupnoj prodaji.

Još jedna važna podela uključena u analizu gaziranih bezalkoholnih pića jeste njihova podela po ukusu na: cola, narandža (orange), drugo/ostalo (other), tonik/biter (tonic/bitters), limun (lemon). Gazirana bezalkoholna pića sa cola ukusom imaju 61,3% vrednosnog i 60,9% količinskog udela u ukupnoj prodaji ove kategorije proizvoda.

Na kraju, za analizu prodaje ovih proizvoda važna je podela po veličini pakovanja. Na prve tri pozicije po vrednosnoj i količinskoj prodaji su pakovanje od 1,5 l (36,1% i 39,5%), 2 l i 0,5 l.

O istraživanju

Nielsen retail audit zasniva se na praćenju prodaje ka krajnjim potrošačima na uzorku prodajnih mesta, izabranih tako da budu reprezentativni za kanale prodaje koji se prate. Ista prodajna mesta se popisuju na mesečnom ili dvomesečnom nivou tako što obučeni popisivači fizički broje maloprodajne zalihe, beleže obavljene nabavke u proteklom periodu, kao i maloprodajne cene, a sve to uz pomoć hand held terminala. Konstantno praćenje ovih informacija omogućava izveštavanje o obimu i vrednosti maloprodaje, kao i ostalih podataka značajnih za proizvođače, distributere i prodavce. Kanali prodaje koji su uključeni u analizu kategorije: hipermarketi i supermarket, velike prodavnice, srednje prodavnice, male prodavnice, kao i kiosci i paviljoni.

-