IN STORE in your country:
Srbija   Slovenija   Hrvatska   BiH   Makedonija  
Povratak na pocetnu stranu  
  SRBIJA Ponedeljak, 11.12.2017 || Marketing - Prodaja - Upravljanje timom  |  Održana PRilika 2017.  |  Održan Tikveš Wine Experience u Beogradu  |  Zbog salmonele povlače Lactalis mlečnu formulu i hranu za bebe  |  Apelacioni sud ukinuo rešenje o stečaju Srpske fabrike stakla  |  Dolazak Alibabe moguć do polovine 2018.  |  Renovirani marketi Mercatora u Bovcu i Kranjskoj Gori  |  Mars manjinski vlasnik kompanije Kind  |  Mešovita privredna komora za čvršće ekonomske veze sa Turskom  |  Mercator želi da prodaje proizvode iz BiH  |  Skočile cene hrane  |  U Amazonu radi 120.000 robota  |  Gorenje omogućilo praksu za učenike stručnih tehničkih škola  |  Bambiju nagrada za najbolju volontersku akciju   |  Sotiris Kosturos novi generalni direktor BAT-a  |  Vlada o zabrani plastičnih kesa koja stupa na snagu 2019.   |  Renoviran hipermarket Spar Lendava   |  Mlinotest preuzeo trgovinu u Sv. Antonu   |  Super Vero nagrađuje za 15. rođendan  |  Toni Balažič prelazi u Panvitu  |   ||
   

PRIVREDA: Ekonomski trendovi i politika

26.09.2017
Autori najnovijeg, 49. broja Kvartalnog monitora, u izdanju Ekonomskog fakulteta u Beogradu i FREN-a, istakli su da je privreda Srbije u prvoj polovini godine ostvarila relativno skromne rezultate, uz male izglede da se do kraja godine oni znatnije poboljšaju.
 

Rast privrede u prvom polugodištu iznosi samo 1,2%  BDP-a, što je daleko ispod proseka zemalja centralne i istočne Evrope (rast 4,2%), a čak je niže od rasta razvijenih evropskih zemlja (rast 1,9%), navode autori.

Nakon sporog rasta u prvoj polovini godine, autori procenjuju da će rast BDP-a u 2017. godini biti u intervalu od 1,5 do dva odsto. Zemlje centralne i istočne Evrope (CIE) u prvoj polovini ove godine ostvarile su prosečan rast od 4,2%, što je najbrži rast od početka svetske ekonomske krize.
 
Nepovoljnim vremenskim prilikama, koje su uticale na pad poljoprivredne proizvodnje, može se objasniti približno polovina razlika u rastu privrede Srbije u odnosu na zemlje regiona. Preostalo zaostajenje Srbije za rastom zemlja CIE u iznosu od oko 1,5 procentnih poena posledica je nepovoljnijeg privrednog ambijenta i izostanka pravovremene reakcije fiskalne politike na promene u privredi i javnim finansijama. Uz to, struktura rasta je loša, rast investicija koji je prethodnih godina bio glavni pokretač rasta sada je usporen na svega dva odsto, dok neto izvoz negativno utiče na rast privrede.

S obzirom na ovogodišnji spor rast privrede autori su postavili pitanje šta se može očekivati u narednoj godini.

Pod pretpostavkom da se nastave povoljni trendovi u evropskim privredama kao i da poljoprivredna proizvodnja u narednoj godini bude na prosečnom nivou, a problemi u EPS-u reše do kraja ove godine, u narednoj godini može se očekivati rast privrede od oko četiri odsto. Navedeni rast bi mogao da bude prezultat ubrzanja aktivnosti u nepoljopirvrednim delatnostima sa ovogodišnjih 2,5 odsto na oko tri odsto u narednoj godini i rasta poljoprivrede od oko 10 odsto. Iako rast od četiri odsto izgleda relativno visok, iza njega bi još uvek stajao relativno spor trend rasta od oko tri odsto i jednokratni rast usled oporavka poljoprivrede.

Druga nepovoljna tendencija je ponovni rast spoljnotrgovinskog deficita i deficita tekućeg platnog bilansa, nakon višegodišenejg poboljšanja. Na nivou čitave 2017. godine očekujemo da tekući deficit iznosi 4,5-5% BDP, što je relativno visok deficit naročito ako se ukalkuliše činjenica da je ostvaren pri povoljnim odnosima cena na svetskom tržištu (niske cene energenata, visoke cene metala i dr.), ističu autori.

Inflacija sredinom godini je oborena i stabilizovana, što se ocenjuje kao dobar rezultat, a u 2017. godini se očekuje inflacija od oko tri odsto. Jačanje dinara nije u skladu sa kretanjem ekonomske snage privrede Srbije, pa će ako se nastavi - nepovoljno uticati na izvoz, zaposlenost i rast privrede, te bi ga stoga trebalo zaustaviti merama monetarne politike. Smanjivanje referentne kamatne stope NBS u skladu je sa kretanjem inflacije, a takodje će uticati na smanjivanje pritiska ka jačanju dinara. Kreditiranje privrede se blago oporavlja, pre svega u segmentu kredita za obrtna sredstva, dok investicioni krediti stagniraju.   

Tokom poslednje tri godine ostvaren je veliki napredak u oblasti fiskalne politike - fiskalni deficit je značajno smanjen, dok je javni dug počeo da opada. Međutim, u ovoj godini fiskalna politika nije pravoremeneo reagovala na neočekivana kretanja u privredi (slab rast) i javnim finansijama (visok suficit). Fiskalna politika u narednoj godine bi trebalo da bude dugoročno održiva, što znači da bi fiskalni deficit trebalo da bude između 0,5 i jedan odsto BDP-a.

Nepovoljan privredni ambijent direktno utiče na niske investicije, koje uprkos izdašnim subvencijama ne prelaze 20% BDP-a. Sa tako niskom stopom investicija Srbija ne može da računa na dugoročno visok privredni rast, a time ni na sustizanje zemalja srednje i zapadne Evrope.

Kao ključne slabosti privrednog ambijenta u Srbiji već duže vreme se prepoznaju neefikasnost pravosuđa, nekompetentna i neefikasna državna administracija, visoka korupcija, slabo upravljanje javnim preduzećima, neravnopravnost učesnika na tržištu i dr, ističu autori 49. Kvartalnog monitora.  



Nazad
 


 
 
 
back to top