IN STORE in your country:
Srbija   Slovenija   Hrvatska   BiH   Makedonija  
Povratak na pocetnu stranu  
  SRBIJA Ponedeljak, 23.04.2018 || Keynote govornik - Christian Majgaard, nekadašnji najuspešniji globalni direktor kompanije Lego  |  Coca-Cola predstavila Glacéau smartwater  |  Pojačane mere za suzbijanje sive ekonomije   |  Nove važne medalje za Plantaže  |  Trend rasta zasada pod vinovom lozom i broja proizvođača  |  Ponovna prodaja imovine preduzeća Malina  |  Marketinški cunami u FMCG-u preplavio Zagreb  |  Pernod Ricard podržava “Bitku za porodilišta”  |  Danone snažno na početku godine  |  Reckitt Benckiser ispod očekivanja u prvom tromesečju 2018.  |  Heineken ostvario "solidan količinski rast"  |  Izašao je aprilski (67.) broj InStore magazina!  |  Najavljujemo govornike: New Frontier Group, Google, Societe Generale Srbija, Sportina, Molson Coors  |  Mondelez International ulaže 90 miliona evra u "fabriku budućnosti"  |  P&G preuzeo deo portfolija Merck-a za 3,4 milijarde evra  |  Agrokor nastavlja neometano da posluje od 15. jula?  |  Carrefour uveo još jedan format "click-and- collect" usluge  |  Grand Prix za Mlekoprodukt  |  Beko i FK Barselona u borbi protiv gojaznosti dece  |  Održana međunarodna konferencija o zaštiti prava konkurencije  |   ||
   

Svet: Digitalna transformacija i trendovi u 2018.

10.01.2018
Broj korisnika interneta u svetu do kraja januara 2018. godine mogao bi da dostigne četiri milijarde, dok bi u Srbiji ovaj broj mogao da bude pet miliona ljudi koji internet koriste kod kuće, preko bilo kojeg uređaja ili konekcije. Time bi bili premašeni podaci iz 2016. godine kada je, prema podacima Internet live stats, sajta za merenje broja korisnika, u Srbiji internet koristio 4.758.861 korisnik, odnosno 54% ukupne populacije.
 

 
Društvene mreže donose unapređenja gotovo svakodnevno, izmenama u načinu korišćenja, prikazivanja, ali i obrade korisničkih podataka, navodi se u izveštaju agencije Centrade Cheil Adriatic. Internet je ušao u sve aspekte života i obaveza koje završavamo "online", pa su samim tim i promene u korišćenju vidne, počevši od revolucije društvenih mreža, preko pametnih telefona, aplikacija za različite modele, pa sve do pojave pametnih kuća i rešenja za kućne uređaje, poput mašina za veš, usisivača, klima uređaja i slično, koje kontrolišemo preko interneta.

Promene u korišćenju proizvoda neminovno dovode i do promene u načinu kupovine istih, pa je samim tim klasičan model kupoprodaje zamenjen kupovinom preko interneta, što je dovelo do razvoja potpuno novih grana industrije, ali i poslovnih modela koji se brže prilagođavaju tržištu. Tradicionalne kompanije se ubrzano menjaju ka digitalnom obliku, bar one koje su spremne na promenu, preispitujući svoje poslovne procese i menjajući ih kako bi u svakom trenutku mogli da odgovore na zahteve kupaca. Međutim, digitalna transformacija nije proces koji je moguće osmisliti i završiti preko noći, već je potrebno vreme i dobra strategija.

Milenijalci ne koriste tradicionalne medije

Mlađe generacije, rođene od 2000. godine naovamo, takozvani milenijalci, standardne konvencionalne medije gotovo i da ne koriste. Za njih je mobilni uređaj "sve na ovom svetu", a nedostatak bežičnog interneta ravan planetarnoj katastrofi. Biti offline u društvu, znači biti zapravo online. Televizija, radio, novine su za njih previše spori, dok je sva suština na internetu tj. u digitalnom obliku. Društvene mreže takođe su podeljene prema grupama korisnika tj. onoj grupi njihovih prijatelja koja najviše koristi jednu mrežu, na primer Instagram.

Upravo zbog takvog raslojavanja korisnika, digitalizacija je važan trenutak uspeha i prilagođavanja, a kreiranje i plasiranje kampanja još detaljnije i preciznije. Još važnije od svega je da će do 2020. milenijalci postati dominantna radna snaga i paralelno sa svima sedeti u kancelarijama i na radnim mestima, a nakon nekoliko godina i odlučivati o marketinškim kampanjama i idejama.

Ukratko, miris sveže odštampanih novina koje je čitalac kupio na kiosku postao je jednak odlično kreiranim vizualima, video klipovima i sadržajima u digitalnom obliku, koji se pronalaze na društvenim mrežama, internet sajtovima koji su postali sve samo ne standardni, kao i aplikacijama.
 

 
Kako biti primećen u moru istih?

Korišćenje raspoloživih medija i pomeranje standarda u načinima predstavljanja poruke koju klijent želi da pošalje je uvek izazov za kreativnu industriju, posebno na društvenim mrežama. Deluje kao da su svi stalno "na tihoj vatri", ali kada poruka bude poslata i, još bolje, kada je ciljna grupa prihvati, zadovoljstvo je neponovljivo, a klijent zadovoljan, što u stvari i jeste krajnji cilj. Ipak, ako imamo u vidu da je reč o 21. veku u kojem internet dominira u odnosu na ostale medije, nije dovoljno da imate ključno rešenje tj. vizual koji se prenosi na ostale kanale.

Jedan od načina za jednostavnu transformaciju kampanja iz online u offline svet (sa interneta u štampu i obratno) je njena digitalizacija kroz vizualizaciju kreativnog rešenja, izradu poruka koje su razumljive ciljnoj grupi i na kraju njihovo prilagođavanje svim kanalima komunikacije. Adaptacija je nešto što se podrazumeva i kroz prikaz detalja, malo drugačiju priču, stvara se jedinstvena slika o proizvodu i klijentu. Snaga društvenih mreža jeste u tome što su najbrže od svih i što munjevitom brzinom možete da pridobijete nove kupce i korisnike, samo i samo ako pravilno isplanirate aktivnosti. Ponekad se čini da i posle dugog razmišljanja poruka nije dovoljno jasna, a u stvari je potrebno samo da bude jednostavna i kratka. Međutim, i usmerena ka pravom kupcu, a ne svima.

Jednostavne forme sa preciznim detaljima i dizajnom pratiće nas i u 2018. godini, gde će biti sve više primera i korišćenja ilustracija u komunikaciji. Ciljne grupe vole jednostavne poruke, brzo razumljive i bez previše detalja za razmišljanje.
 
Digitalni biznis kao posebna kategorija ekonomije
 
Digitalna transformacija donosi skraćene procedure i ubrzane procese, ali i skraćuje put od proizvoda do kupca. Jedan od primera je globalni proizvođač brijača i žileta koji svoje proizvode prodaje po daleko visokoj marži koje se jednostavno slažu jedna na drugu, sa ukupnom cenom po krajnjeg kupca. U međuvremenu se pojavila startap firma koja je odmah po osnivanju već digitalizovana i koja je kupcima ponudila pretplatu na kupovinu brijača i žileta za jedan dolar mesečno, na osnovu čega je kupac uštedeo mnogo novca. Poručivanje je direktno od proizvođača preko aplikacije na mobilnom uređaju, a dostava preko poštanske službe svakog meseca. Ovo je klasičan primer digitalnog biznis modela za jedan industrijski proizvod. Pre nekoliko meseci je jedna ovakva kompanija prodata velikoj firmi – brendu za milijardu dolara, dok je druga – kompanija koja je razvila fotografske filmove i aparate i bila prva u svetu, došla na ivicu opstanka usled nemogućnosti adaptacije.

Jednostavnost i jedinstvenost integrisanih komunikacija će klijenta dovesti na prvo mesto i istaći među drugima na internetu. Faktori uspešnosti kojima se rangiraju kompanije i brendovi su uglavnom vezani za komunikaciju preko interneta. Posmatraju se svi kompanijski kanali društvenih mreža, video klipovi sa blogerima, Facebook i Instagram stranice, aplikacije, Twitter nalozi, kao i promocije, interakcija sa korisnicima-kupcima, briga o korisnicima i kampanje poznatih na svojim društvenim mrežama koje su napravljene u saradnji sa brendom.

Objedinjavanje marketinških komunikacija i njihovo plasiranje kroz društvene mreže je presudno u ostvarenju cilja svakog brenda, proizvoda ili kompanije. Upravo zbog toga, praksa koja je donela uspeh u 2017. godini će biti nastavljena i u 2018. uz unapređenja i praćenje razvoja tehnologija.

U ovoj godini će najvažniji biti sadržaj koji je napravljen za korisnika ili bar što više prilagođen ciljnoj grupi korišćenjem svih dostupnih podataka o njima.

Izvor: eKapija




Nazad
 



 
 
 
back to top