IN STORE  in your country  
SRBIJA
Intervju
30.01.2019.

Marko Pipunić, predsednik Uprave, Žito Grupa

Uvodimo zdrave trendove u ishranu

Decembar, 2018.

Razgovarala: Jelena Domović
jelena@b2bmedia.org

Za našeg sagovornika Marka Pipunića, predsednika Uprave Žito grupe, kažu da je, investirajući u nešto novo i mnogima nezamislivo – slavonski pršut – podstakao mnogobrojne ljude na promenu mišljenja kako o poslu, tako i o životu.

Izgradio je pravo poslovno carstvo koje broji 29 poslovnih subjekata. Svakodnevno se u njegovim pogonima proizvode mleko, jaja, ulje, šećer, brašno… Obrađuje se i zemlja, uzgajaju svinje, goveda i živina, a otvorili su i modernu pršutanu nasred Slavonije. To je, ukratko, osječka Žito grupa, čiji je vlasnik proglašen preduzetnikom 2017. godine.

Žito grupa fokusirana je na proizvodnju kvalitetne i zdrave hrane. Poštujući načela održivosti i sledljivosti, uspostavili su sistemski nadzor stanja okoline i sigurnosti na radu, kao i pravovremeno preduzimanje mera za smanjenje negativnih uticaja na zdravlje i okolinu. U Žito grupi održivi razvoj prepoznali su kao jedan od osnovnih elemenata poslovnog upravljanja i nužan preduslov svog privrednog rasta. Provlačeći održivi razvoj kroz sistemsko upravljanje životnom sredinom kao i zaštitom zdravlja i sigurnosti na radu, unutar svih članica Žito grupe osigurano je da zahtevi zaštite zdravlja i sigurnosti zaposlenih i zaštite okoline budu ugrađeni u poslovne planove i sve aktivnosti. Kontinuirano usklađuju sve poslovne delatnosti, procese i proizvode s primenjivim zakonskim propisima i zahtevima međunarodnih normi.

Možete li ukratko da nam predstavite sebe i svoj preduzetnički poslovni put?

U preduzetništvu sam više od 28 godina. Počeo sam još u Jugoslaviji, za vreme ekspanzije preduzetnika i imao sam jednu želju, da zaradim za bolji život. Radio sam kao trgovac rezervnih delova za poljoprivredne mašine.

Nažalost, dogodio se rat i morao sam da napustim svoju rodnu Bosansku Posavinu i da krenem iz početka 1992. godine, u Osijeku, u Slavoniji.

Prepoznao sam resurse i potencijale koje ovaj region ima i složio ih u sistem koji se nadopunjuje, ali i povezuje sve svoje delatnosti. Danas je Žito grupa vodeći regionalni proizvođač hrane čiji se finalni proizvodi nalaze na svakom porodičnom stolu. Razvijamo nove projekte i trudimo se da uvedemo nove zdrave trendove u ishranu, ali i u način življenja. Čovek mašta i želi dokle god je živ. Mnogo sam toga ostvario, ali maštam i stvaram i dalje.

Danas ste vlasnik desetak kompanija koje uspešno posluju. Kojom od njih se najviše ponosite i zašto?

Većinu kompanija smo kupili u raspadanju, sanirali ih, restrukturirali i napravili firme koje uspešno funkcionišu. Žito grupa je danas bolja kopija bivšeg IPK Osijek. Nismo nikakvi genijalci, samo radimo logično i pokušavamo da budemo bolji od drugih. Iako sam ponosan na svaku akviziciju i svaki projekt, posebno bih istakao kupovinu mesne industrije, kojom smo pokrenuli jedan novi ciklus dobre energije.

U poslednje vreme ste sarađivali i s fakultetima kako biste zaposlili sposobne mlade ljude. Koliko ih je spremno da ostane u Slavoniji i vide li svoju priliku u vašim kompanijama? Uspevate li da privučete i mlade iz drugih krajeva Hrvatske?

Čarobnog recepta za uspeh nema. Lakše je doći do kapitala nego do kadrova u koje treba ulagati. Treba živeti, raditi i verovati u sebe. Istina, veliku ulogu u mom poslovanju i novim projektima imaju mladi zaposleni. Meni je bitno da mladi ljudi imaju osećaj pripadnosti Slavoniji i kompaniji, i da ih veseli osećaj stvaranja nove vrednosti. Kad to prepoznam u ljudima, biram ih za saradnike.
Kod svojih radnika pratim kako se razvijaju njihovi odnosi, jer sam shvatio ovih godina da je ključ uspeha u kvalitetu odnosa među menadžerima koji to dalje prenose prema dole, a ne je li neko dobio, na primer, Rektorovu nagradu. Ako imate pet genijalaca koji ne mogu da funkcionišu zajedno, ne mogu ni da sprovedu u delo ono što je zamišljeno.

Vašu brigu za zaposlene pokazuje i centar za rehabilitaciju pod nazivom E Rejuvenation koji ste za njih otvorili. Kako su ga zaposleni prihvatili?

Žito je prva hrvatska kompanija koja je omogućila svojim radnicima korporativni rejuvenacijski program implementirajući prvi ER centar u sam sistem kompanije.

Radi se o franšizi svetskog programa oslobađanja od stresa, gde naši radnici mogu da poboljšaju svoje opšte stanje u tzv. naprednom servisu za telo, duh i um.

Pozitivnim reakcijama radnika, program je postao deo korporacijske kulture i primarno je usmeren na povećanje njihovog zadovoljstva i osećaja sreće.

Da li su vaše kompanije društveno odgovorne? Na koji način usmeravate i podstičete održivo poslovanje?

Kao preduzetniku, moj je cilj stvaranje novih vrednosti. Svako bi od nas trebalo da bude odgovoran prema zajednici u kojoj živi, ali poseban dodatni zadatak imamo mi preduzetnici, a to je da kanališemo deo svojih sredstva kako bismo poboljšali kvalitet života u našoj okolini. Izdvojio bih najsvežiji projekt Žita – uređenje i obnavljanje Sokolskog doma. Osječka stara dama koja je sagrađena davne 1928, nakon 90 godina, doživela je svoj facelifting i postala najmoderniji sportski objekat koji bi trebalo da bude samoodrživ i u službi svih građana Osijeka.

Često se vodim uverenjem da što čovek napravi za sebe i ode sa njim, a da ono što napravimo za druge, živi i posle nas.

Lakše je doći do kapitala nego do kadrova u koje treba ulagati

Jednom ste prilikom rekli da je vaša misija da postignete da ljudi ostvaruju prihode od kojih će moći da žive i da vam je ideja da napravite drugačiju Slavoniju. Odakle crpite toliku pozitivnu energiju?

Imao sam sreću i privilegiju u životu da sam odgojen u hrišćanskoj, katoličkoj porodici, gde su me roditelji ispunili pozitivom i naučili da treba činiti dobra dela. Kad su me kao maloga pitali šta želim da budem kad odrastem, odgovorio bih: direktor i dobar čovek. Nekad je teško ta načela sprovoditi u životu jer smo u svetu koji baš i ne ceni dobrotu, pa nas ona zna i koštati. No, kad činim dobro i stvaram novu vrednost, osećam se bolje. Ne mogu da promenim svet, ali mogu da činim dobre stvari, a to je svakako otvaranje novih radnih mesta i ulaganje u Slavoniju.

Prošle ste godine uložili oko 550 miliona kuna u projekat proizvodnje pršuta, trajnih salama i trajnih mesnih proizvoda od slavonskih svinja. Iz tog projekta je i proizašao novi brand Dobro. Kako je nastalo ime za novi brand i kako se on dosad pozicionirao na hrvatskome tržištu?

Dobro je brend trajnih mesnih proizvoda od slavonske svinje. Još iz detinjstva pamtimo reči roditelja koje i mi danas ponavljamo svojoj deci – budi dobar – pa tu sigurno ima simbolike. Dobro u našim očima označava i dobro na kojem nastaju proizvodi sastavljeni od isključivo dobrih sastojaka, ali mogu reći da i utelovljuje i samu suštinu mog življenja i poslovanja, a to je činiti dobro za ljude, ali i za celu Slavoniju. Slavonski pršut je od slavonske svinje, slavonske hrane i slavonski ga čovek pravi.

Proizvodite od njive do trpeze s celokupno kontrolisanim procesima. Možete li nam predstaviti vaše najnovije pogone i te procese. Kolike su bile investicije i koje količine se proizvodu na godišnjem nivou?

Novi pogoni mesne industrije najsavremeniji su pogoni u ovom delu Evrope. Izvedeni su po najvišim svetskim standardima i imaju razvijenu visoku kontrolu kvaliteta u svim fazama proizvodnje.

Projekt proizvodnje pršute i trajnih mesnih proizvoda u Slavoniji, greenfield investicija u vrednosti od 500 miliona kuna, završen je u samo 13 meseci. Celokupni proces proizvodnje sirovina, stočne hrane, uzgoja svinja i proizvodnje trajnih mesnih proizvoda odvija se u krugu od 90 km, čime osiguravamo potpunu kontrolu sledljivosti.

Tri kompanije godišnje proizvedu 6.500 tona ili 150.000 komada pršute, 3.000 tona salama, 2.200 tona komadne robe. Četvrta firma to od njih kupuje, narezuje, pakuje, vakuumira, distribuira i prodaje.

Koji deo vašeg poslovanja odlazi na izvoz? Kolike kapacitete trenutno koristite za izvoz, a koliki je njihov sveukupni potencijal?

Proizvodi mesne industrije napravljeni su tako da mogu da se konzumiraju od Evrope do Azije. To su proizvodi sa manje soli, bez aditiva i prednost je što kontrolišemo njihovu sledljivost od njive do stola.

Radili smo proizvod za 100-postotni izvoz, ali verujem da i procenat prodaje u Hrvatskoj neće biti zanemarljiv. Bili bismo srećni kada bi 50 odsto proizvodnje prodavali u Hrvatskoj, jer bismo tada znali da su domaći kupci prepoznali kvalitet.

Dobro proizvodi zaista su prihvaćeni dobro, a potražnja, tj. narudžbe naših partnera svakodnevno rastu.

Trenutno se naši proizvodi nalaze u svim većim i srednjim maloprodajnim centrima. Aktivno razvijamo i proširujemo HoReCa kanal, vodeće hotelske lance, ali probijamo se i na strana tržišta.

Koja je strategija Žito grupe za budućnost?

Vertikalnim povezivanjem svih segmenata proizvodnje, ratarske, stočarske i industrijske, objedinjujemo proizvodnju i plasman namirnica koje se nalaze na svakom porodičnom stolu, a to su pršut, trajni mesni proizvodi, mleko, jaja, šećer, brašno i ulje. Na tržištu nas definitivno poznaju po Žito jajima, Premijer šećeru, Tena brašnu i krupici i Tena ulju.

Nismo sumnjali da će i novi brend Dobro da zaživi među ljudima jer je on više od imena. On je cela nova priča koju možemo staviti pod životni moto Verujemo u dobro, jer zaista verujemo da imamo snagu, želju i znanje da menjmo stvari nabolje.

Strategija nam je što bolja pozicioniranost na tržištu i stabilizacija poslovanja.

Kakva vam je strategija komuniciranja s B2B kupcima? Koje ste najnovije trendove (nove tehnologije i marketinške alate) u poslednje vreme uveli u svoje poslovanje?

Saradnja s našim B2B kupcima zasniva se na korektnom poslovnom odnosu, uzajamnom poverenju i osluškivanju potreba, i to je ono što oni prepoznaju i zbog čega nam godinama ukazuju poverenje.

U Hrvatskoj su kupci i klijenti svakim danom sve edukovaniji i izloženi velikoj ponudi različitih proizvoda. Nužno je osluškivati njihove potrebe i pravovremeno reagovati na njih.

Na svom preduzetničkom putu prošao sam mnoge tehnike i inovacije u prodaji i u odnosima s klijentima, ali danas se oslanjam na svoj marketinški i prodajni tim koji prati sve moderne tehnologije i alate. Veliki značaj u B2B odnosu sigurno nosi internet i oglašavanje na njemu, a to sam prepustio mladim stručnjacima.

-