IN STORE  in your country  
SRBIJA
Intervju
07.05.2019.

Antonio Zrilić, osnivač, Logiko d.o.o.

Supply chain i logistika premošćuju granice

April, 2019.

Razgovarala: Ana Filipović
ana@instore.rs

Moja je priča velikim delom bila vezana uz supply chain od samog početka, da tako kažemo od studentskih dana kada sam povremeno radio za neke špediterske i logističke kompanije. Kasnije sam iskustvo sticao kroz razne menadžerske i konsultantske poslove u oblasti nabavke, prodaje, proizvodnje i IT-a. Ove poslove sam radio u mnogobrojnim industrijama od drvne i građevinske pa do prehrambene i farmaceutske, kaže nam na početku razgovara Antonio Zrilić, osnivač kompanije Logiko d.o.o., koja će u saradnji sa InStore magazinom, 29. maja u Beogradu, organizovati Supply Chain Summit.

Jedan ste od organizatora predstojeće konferencije, koju ste do sada već sedam puta uspešno organizovali u Hrvatskoj, a od ove godine ste je preselili u Beograd. Kako je i zašto došlo do te promene?

Kada se govori o supply chainu i logistici onda je vrlo teško govoriti o uskom geografskom smislu jer logistika ne stoji ispred granica nego premošćuje granice i druge prepreke. S druge strane, logistika je mnogo efikasnija kada se gleda globalno ili regionalno. To su pokazale mnoge kompanije koje deluju u ovom našem regionu bivše Jugoslavije, jer je poslovno opravdano da se taj ceo prostor gleda kao jedno tržište. Isto tako, na naše evente u Hrvatskoj već godinama dolaze polaznici iz Srbije, Makedonije, Crne Gore i BiH. Iz svih ovih razloga smo već dugo želeli da pokrenemo ovaj projekt supply chain konferencije i u Beogradu, ali smo tražili partnera s kojim to možemo kvalitetno odraditi. Sada kada smo našli pravog partnera u Instore magazinu krenuli smo sa ovim projektom.

Da li ste upoznati sa radom kompanija koje posluju u Srbiji u ovim delatnostima i kako biste ga ocenili?

Upoznat sam delimično sa radom kompanija i industrije u Srbiji, ali ne toliko koliko bih želeo pa je to dodatni razlog za održavanje ove konferencije - da se razmene iskustva.

Smatrate li da ima prostora za unapređenje njihovog poslovanja?

Prostora za unapređenje poslovanja uvek ima i to je moja glavna misija u konsultantskom radu, kao i kroz organizaciju događaja, da pomažemo kompanijama svih veličina i industrija da budu konkurentnije na globalnom tržištu kroz profitabilan rast i povećanje likvidnosti.

Šta će učesnici konferencije biti u prilici da čuju?

Ove godine su glavne teme nove tehnologije i inovacije. Trend digitalne transformacije u sebi objedinjuje sve vrste tehnologija od automatizacije, robotizacije preko interneta do veštačke inteligencije i blockchaina. Ovaj trend je nezaustavljiv i treba dobro iščitati znakove vremena i biti na talasu tih promena, jer u suprotnom će nas taj talas potopiti.

Na ovogodišnjoj konferenciji ćemo imati zanimljiva predavanja iz skoro svih nabrojanih sfera. Drago mi je da će biti predstavljeni i neki startapovi sa ovih prostora u robotizaciji i blockchain tehnologiji koji su već u rangu ili čak ispred svetske konkurencije.

Druga tema vodilja ovogodišnje konferencije je inovacija. Ja veoma često spominjem balans u logistici, jer je u logistici veoma bitno balansiranje. Balans između profitabilnosti i rasta; balans između efikasnosti i fleksibilnosti; balans između prostora za spremanje u skladištu i prostora za manipulaciju... Principi logisitke su u sebi kontradiktorni i zato jedini način da ih pomirimo je inovacija. Kroz istoriju upravljanja lancem nabavke više puta smo bili svedoci inovacija koje su promenile način poslovanja. Jedna od tih inovacija o kojoj ćemo govoriti na konferenciji će biti Vendor Managed Inventory (upravljanje zalihama od strane dobavljača).

Logistika je mnogo efikasnija kada se gleda globalno ili regionalno

Mi lanac snabdevanja gledamo vrlo široko (od nabavke, skladišta, proizvodnje, do planiranja i distribucije) tako i kod tema inovacije i tehnologija gledamo širu sliku pa ćemo o tim temama govoriti iz različitih uglova (produktivnost, efikasnost, komunikacija, zalihe i sl.).

Do kakvih sve promena dolazi u sistemima lanaca snabdevanja i kako se one odražavaju na njihovo funkcionisanje? Šta biste izdvojili kao najveću promenu koja je imala najveći uticaj?

Neke od promena sam spomenuo i lanci snabdevanja prolaze stalne transformacije u potrazi za manjim troškovima te bržom i boljom uslugom za kupce. Neke su promene evolucijske dok su neke revolucionarne. Međutim, jedna od najvećih transformacija koja je poljuljala sve dotadašnje zakonitosti poslovanja je istovremeno evolucijska i revolucionarna. Radi se o lean managementu. Ova filozofija i način poslovanja su nastali u Toyoti i Japanu najprije evolucijom odnosno malim promenama i poboljšanjima, ali je u jednom trenutku napravila revoluciju u celom svetu, koja još uvek traje.

Kako se lanci snabdevanja bore sa tim izazovima?

Lanci snabdevanja imaju tendenciju da budu efikasni kao sistem, a ne kao pojedini delovi. U neku ruku, danas ne konkurišu kompanije nego lanci snabdevanja. Razlog tome je što se troškovi ponašaju kao i pasta za zube u začepljenoj tubi – ako je stisnemo na jednom delu pasta se premesti na drugo mesto, ali i dalje ostaje u istoj tubi. Tako i troškovi koji se nalaze u jednom delu lanca i prebace se u drugi deo (ili drugu kompaniju) taj trošak je i dalje ostao u lancu i on će se vratiti nazad krajnjem potrošaču kao loš kvalitet, greške ili kašnjenje. Jedini način kako se boriti sa ovim izazovom je saradnja i inovacija.

Koji su vaši saveti za poboljšanje performansi logistike?

Kada radim sa svojim klijentima bilo na projektima za unapređenje nabavke, logistike ili proizvodnje gledamo na svaku od tih funkcija kao deo celine i probleme rešavamo sistemski. Uvek je potrebno pronaći uzroke i rešavati ih. Logistiku, na primer, volim upoređivati sa jetrom (džigericom) – u njoj se pokažu i zadržavaju svi otrovi i nepravilnosti, ali ona nije kriva što je bolesna ili je dobila cirozu. Na bolest utiče sve ono što ulazi u jetru te način kako izlazi.

Šta je neophodno za efikasno upravljanje skladištem i inventarom zaliha?

Kao i u celom lancu snabdevanja, tako i u pojedinim delovima kao što je skladište potrebno je sprovoditi strategiju i svrhu preduzeća. Strateški ciljevi su obično rast prodaje (zadovoljstvo kupaca kroz brzinu, tačnost i kvalitetnu isporuku), profitabilnost (efikasnost na skladištu i produktivnost) i likvidnost (brzina kojom se obrće imovina i vreme od narudžbe do isporuke).

Ja često pitam svoje klijente (preduzetnike i direktore) da li su svesni sa kolikom imovinom upravljaju njihovi rukovodioci skladišta i logistike? To je ogromna imovina u koju spadaju zalihe, oprema, zgrade i sl. Najvažnije je to što oni upravljaju ljudima i onda je pitanje koliko su ti rukovodioci logistike kompetentni za sve to. Nekada je glasilo pravilo da ako nisi ni za kakav drugi posao u kompaniji, onda te pošalju u skladište. Danas to više nije moguće, jer se od skladištara traži da budu informatički pismeni, da znaju da upravljaju različitom opremom, da istovremeno rade i druge poslove (rade isporuke), da budu produktivni, brzi i precizni, i da sve to rade pod konstantnim stanjem stresa.

Jedna od najznačajnijih delova imovine jesu zalihe. Kako upravljati njima je centralno pitanje za svaku proizvodnu i trgovačku kompaniju. Kao i svaka imovina i zalihe donose vrednost i profit samo kroz njihov obrt, a ne kroz „imanje“. Iz tog razloga ih treba imati tačno onoliko koliko vam treba što nije jednostavno postići. Zato ja volim da koristim metaforu da je upravljanje zalihama kao i postizanje zdravog tela: Treba paziti ŠTA („pametan“ asortiman) i KOLIKO („pametne“ količine) UNOSITI; treba imati ODGOVORNOST prema zalihama; treba vežbati (povećati OBRT zaliha); i IZBACITI višak kalorija (na vreme se rešavati nekurentnih zaliha da ne postanu mrtve).

Dakle na pitanje kako što bolje upravljati skladištem i zalihama odgovor je jednostavan: zaposlite motivisane ljude, dajte im potrebne kompetencije i budite svesni da su ti ljudi bitni za ispunjenje vaše korporativne strategije isto kao i prodaja, nabavka i proizvodnja.

Kada jedna kompanija treba da se odluči na outsourcing logističkih usluga i zbog čega? Kakve benefite može da ima od toga?

Outsourcing je strateško pitanje i pitanje kompetencija. Međutim, mnogo puta ovo pitanje je i pitanje trenda. Naime, često se kao i kod nekih drugih stvari kompanije povode za trendom koji prevladava jer misle, ako svi tako rade valjda je to dobro i za njih. Outsourcing nije i ne mora biti dobar za svakoga. Odnosno treba svaka firma za sebe da razmotri koje su njene core kompetencije i da li je dobro da ih prepusti nekom drugom. Kao što rekoh, to je strateško pitanje i mnoge su trgovačke kompanije to shvatile i zadržale logistiku inhaus jer su shvatile da im je logistika zapravo core delatnost. Imam jedan nedavni primer kompanije koja je nakon godina outsourcinga vratila logistiku (napravila je backsourcing) pod svoje okrilje, jer nisu bili zadovoljni kako je to funkcionisalo.

Još jedna bitna stvar - outsourcing zavisi i od partnera kojeg izaberete. Važniji je odabir partnera i kakav je vaš odnos sa njim te njegov odnos prema vašim kupcima, nego da li je najjeftiniji.

Šta biste poručili potencijalnim učesnicima predstojeće konferencije, zbog čega bi trebalo da budu prisutni?

Mislim da bi svi koji su uključeni u lanac snabdevanja, u bilo kojem njegovom delu od nabavke i logisitike do proizvodnje i distribucije, trebalo da prisustvuju konferenciji. Ovo je jedinstvena prilika da vide i čuju danas ono što će nas dočekati sutra na našim poslovima, a dosta stvari je primenjivo odmah.

Supply Chain Summit je jedinstvena prilika da učesnici vide i čuju danas ono što će nas dočekati sutra na našim poslovima, a dosta stvari je primenjivo odmah

Moramo biti spremni za promene koje su već tu oko nas. Moramo biti svesni efekta Crvene kraljice iz „Alise s' one strane ogledala“ koji kaže da treba trčati da bismo ostali na mestu. Jer ako stojimo onda zapravo nazadujemo jer svet oko nas ide napred neverovatnom brzinom.

O čemu će biti, konkretno, vaše predavanje?

Moje predavanje će biti na tragu inovacija i povećanja produktivnosti u lancu snabdevanja, a naročito u logistici i proizvodnji. Govoriću o tri osnovna načina kako pomažem klijentima da povećaju produktivnost odnosno rast. To su fokus, cash-flow potencijal i upravljanje uskim grlima.

Fokus je jedna od najjačih sila i ako odemo u prirodu naći ćemo nekoliko zanimljivih primera. Laser je usmerena i fokusirana svetlost i znamo da ima enormnu snagu i preciznost. Drugi primer je voda. Postoje mašine koji režu debele čelične ploče sa usmerenim i fokusiranim mlazom vode. Spomenuću i primere koji govore koliko je fokus važan i u poslovanju.

Drugi važan sastojak rasta je cash-flow. Većina nas to zna, ali se prema toj činjenici olako odnosi. Rast je skup sport i za njega nam je potrebna gotovina. Gotovina se, doslovno nalazi po celom lancu snabdevanja (da ne kažemo po podu) samo je treba znati pokupiti.

Najveća noćna mora mojih klijenata je da imaju velike narudžbine koje ne mogu da isporuče zbog nedovoljnih kapaciteta. Međutim, nakon snimka kapaciteta njihovih procesa i operacija većinom ostanu zaprepašćeni koliko je kapaciteta koji su skupo plaćeni ostalo neiskorišćeno. Pokazaću i nekoliko primera u proizvodnji i logistici iz svoje prakse kako pronaći i ukloniti uska grla iz procesa i na taj način ubrzati proces, optimizovati poslovanje i bolje iskoristiti kapacitete.

Na kojim projektima ste trenutno angažovani?

Trenutno radimo na nekoliko projekata u proizvodnim i distributerskim kompanijama. Kod jednog klijenta radimo na području optimizacije proizvodnje i kapaciteta te planiranja proizvodnje. Drugi klijent je iz automobilske industrije, kod kojeg radimo na poboljšanju cash-flowa kroz optimizaciju zaliha. To je jedan od najvećih potencijala koje svaka kompanija ima - da oslobodi sopstvene cash-flow potencijale i kapacitete s jedne strane, i eliminacija najvećeg troška o kojem je govorio još Peter Drucker, a to je trošak nekorišćenja kapitala (zaliha, ljudi i kapaciteta). Nekorišćenje kapitala se manifestuje kada uložite u zalihe koje se ne prodaju, u pogrešne ljude koji vam ne pomažu da rastete ili u kapacitete (ljudske, skladišne, transportne ili proizvodne) koji nisu iskorišćeni. Radimo i u distributerskoj kompaniji na poboljšanju planiranja i ubrzanju obrta zaliha koje su njihova najveća imovina. I upravo smo počeli projekat u Irskoj u jednoj farmaceutskoj kompaniji na dizajnu modela za bolje iskorišćavanje skladišnih kapaciteta i poboljšanje procesa u skladištu, logistici i celokupnom lancu snabdevanja.

-