IN STORE  in your country  
SRBIJA
Intervju
20.12.2019.

Intervju Milana Ćulibrka, urednika NIN-a, sa Miroslavom Miškovićem, predsednikom Delta Holdinga, na CEO Summitu

Spremni na investicije od 500 miliona evra u Srbiji

U organizaciji InStore magazina i nedeljnika NIN, 4. decembra, u Crowne Plazi je održan prvi CEO Summit, koji je okupio 410 učesnika. Među govornicima i učesnicima su bili neki od najznačajnijih biznismena iz regiona

Nakon uvodnog dela koji su imali Vladimir Vučković iz Fiskalnog saveta i Sebastian Sosa iz Međunarodnog monetarnog fonda, na scenu je stupio predsednik Delta Holdinga Miroslav Mišković, koji je odgovarao na pitanja Milana Ćulibrka, urednika NIN-a.

Pre dve nedelje ste najavili da će Delta Holding početi izgradnju nove poslovne zgrade od 23.000m2, koja će otprilike koštati 40 miliona evra. Svojevremeno ste Delta banku, Delta osiguranje i Delta Maxi prodali za oko dve milijarde evra, a da je država za 2.287 privatizovanih preduzeća dobila 2,9 milijarde evra. Iz tog ugla posmatrano, šteta što niste prodavali bivša društvena preduzeća i što niste bili ministar za privatizaciju. U čemu je tajna, kako znati kada je pravi momenat da se neki deo biznisa proda ili za to treba imati malo sreće?

Na samom početku da kažem kazali ste šta je kor biznis Delta holdinga a to je agrar, nekretnine i distribucija robe. Međutim, ja moram da kažem, ispred tog core biznisa ako nešto može da tako da se nazove, je naš core core biznis, a to je stvaranje i prodaja kompanija. To je nešto što mali broj kompanija u Evropi radi. Mi smo krenuli tim putem i kao što ste kazali prodali smo te kompanije za nešto više od dve milijarde evra koje je uneto u Srbiju. Slobodno mogu da kažem da je to kao profit za Srbiju, jer te kompanije postoje i danas, neke su još veće, žive rade uspešno, a Srbija je dobila dve milijarde. Normalno da je i Delta dobila i išla dalje u poslovanje, u razvoj svojih biznisa.

Kako donosite ključne odluke - oslanjajući se na sopstveni njuh, osećaj ili obavljate detaljne analize da biste doneli konačnu odluku?

Prvo, kod nas u kraju se kaže „devojka se udaje kada je traže, a ne kada ona želi da se uda“. Svaka kompanija ima svoje cikluse i obično svi prodaju kompanije kada je ona dole, a tada nema vrednost. Kompanija mora da se prodaje kada je gore i kao što se devojka sprema za udaju i kompanija se sprema za udaju. Mi koristimo to iskustvo i znanje koje postoji u Evropi i svetu i na neki način mi smo na bazi našeg znanja i iskustva došli do toga da smo to veoma uspešno uradili u prethodnom periodu. I nije tajna, mi u ovom trenutku već danas spremamo dve kompanije za koje ćemo početi pregovore. I samo je pitanje vremena, da li ćemo da ih prodamo sledeće godine ili one tamo. Ali, takođe, ja savetujem i druge da tako postupaju. Neki su me poslušali, a neki nisu. Ja sam savetovao da prodamo ta putarska preduzeća i ja o tome pričam bez obzira što me tu vežu dosta ružne uspoemene. Đuraškoviću sam savetovao da proda tu kompaniju, za koju je Strabag nudio oko 200 miliona. On to nije prodao, završio je u zatvoru. Ali, nije problem što je završio u zatvoru, nego što je povukao i mene da budem sa njim. A, takođe sam savetovao i neke druge koji su me poslušali, međutim ima i onih koji su na neki način u dilemi da li da to urade ili ne. Kompanija ako želi da se proda, treba da znamo koji su to biznisi da kažem privatnici iz Srbije koji treba to da rade, a to je naprimer banka po mojoj oceni koja treba da bude svetska banka da bi narod imao poverenje da ulaže i da šteti. Osiguranje takođe.

U nas ne veruju?

Nije da ne veruju. Ne može se stvoriti banka danas i da sa nekim kapitalom i ugledom može da predstavlja da narod i privreda budu tako sigurni kao što to mogu u svetske banke. Mi da smo to želeli morali smo bar '45. ili '50. godine da napravimo neku banku koja bi danas živela. Kao što znate, naše sve banke su pre '90. propale.

Kažete da spremate još dve devojke za prodaju, meni se čini da naša država samo šminka babe. Gledali smo koliko dugo se razvlače privatizacije nekih državnih preduzeća, ne slušaju očito?

Poštovani uredniče ja već imam dovoljno problema pa nećete valjda još da mi ih pravite.

Piše da ste bili potpredsednik Vlade Srbije koju ste napustili zbog neslaganja sa Slobodanom Miloševićem zbog procesa privatizacije. Da ste kojim slučajem sada u prilici da savetujete, šta biste u ekonomskoj politici sugerisali recimo Ani Brnabić i Aleksandru Vučiću?

Osnovno što bih imao da im predložim to je da razgovaraju sa srpskim privrednicima. Oni vode razgovore samo sa stranim ulagačima, bar meni nije poznato da oni razgovaraju sa srpskim privrednicima. Mislim da treba da se što više priča i da se čuju stvarni problemi, način na koji mi vidimo da treba da ide privreda Srbije. Osnov svega je „znanje neznanja“ o čemu sam napisao i knjigu, a mislim da oni nemaju dovoljno znanja u vezi sa funkcionisanjem privrede i kojim pravcem i šta da preduzme država da se donesu takve odluke i zakoni od kojih će stanje da bude bolje.

Bio je jedan sastanak kojem ste prisustvovali i vi?

To je bilo pre šest godina, u zgradi Palate Srbije, i imali smo obećanje da ćemo dva puta godišnje da se sastajemo. Ali, od toga nije bilo ništa, možda su drugi bili da ja ne znam. Oni imaju razne strane savetnike, i to nije sporno, i mi u Delti imamo savetnike iz sveta. Ali, kada je o njima reč, imaju savetnike za politiku, i kao što znamo imamo Austrijanca, Italijana, Engleza, ali nisam čuo da imaju bilo kog savetnika iz oblasti ekonomije. Toliko.

Konačno počinjete nešto da gradite u Srbiji, da li je to neki znak pomirenja između vas i izvršne vlasti ili je ipak ovo samo pojedinačni – izolovani slučaj?

Ne znam šta oni misle, ali bi mi bilo drago da je znak pomirenja. Ne znam. Izuzetno mi je drago da smo dobili prvu dozvolu i da počinjemo da gradimo tu zgradu. Međutim, ono što je osnovno, naše druge investicije koje želimo da gradimo u Beogradu su mnogo značajnije od te zgrade, a to je Autokomanda sa svojih 250 miliona evra, to je Delta centar. Ta rupa koja se nalazi između Hajata i Inteze tu bi bio Interkontinental i jedna poslovna zgrada i to su stvari koje mnogo više znače i vrede od ovog projekta koji smo dobili. Slobodno mogu da kažem da smo mi spremni da onog trenutka kada nam daju dozvole u roku od tri meseca da krenemo u nove investicije u Srbiju od 500 miliona evra.

Delta je poslednjih godina neuporedivo više investirala u Sloveniju, Bosnu i Bugarsku nego u Srbiju, zašto? Da li je to bila vaša odluka, delom kao reakcija na to što su vas pre nekoliko godina osam meseci držali na prinudnom odmoru ili je u pitanju nešto drugo? I, kada sada sa ove vremenske distance gledate na sve to, da li vam je to poremetilo, otežalo neke planove i investicije?

Delta je, mogu slobodno da kažem, velika kompanija i sigurno ne bi mogla da bude ovakva ako bi investirala samo u Srbiji. Delta je neophodno investirala u celom regionu i činjenica je da smo tamo naišli na jednu dobrodošlicu, naročito u Sloveniji. Tu su još i Crna Gora, kao i Bugarska gde smo već ranije imali maloprodajni lanac. Takođe, tu je Srpska republika u Bosni. Ali, takođe, imamo jednu veliku lokaciju u Sarajevu gde smo spremni, ukoliko bi vlast Sarajeva, odnosno Federacije BiH želela, sutra da počnemo investiciju od 80 miliona evra. Ovom prilikom bih uputio javni poziv da nas pozovu i da počnemo ovu investiciju. Takođe nas interesuje ceo region. Da smo dobili mogućnost da ulažemo u Srbiji, svakako bi bilo drugačije, ali to ne bi umanjilo ove investicije o kojima sam govorio u regionu.

Malopre smo slušali da je glavni razlog zašto Srbija sporije raste od komšija upravo zbog nedostatka domaćih investicija. Vi kažete da biste uložili 500 miliona, samo da vam daju. Pošto poslujete i u okruženju možete li napraviti paralelu između tih uslova, da li vidite neke prepreke i ako one postoje šta treba učiniti da se one prevaziđu?

Moj predlog je, neka potekne sa ovog skupa, da se CEFTA sporazum obnovi, ali da bude pod okriljem EU i Brisela i istovremeno u tom obnovljenom sporazumu da se naglasi nadležni sud za CEFTA sporazum - Brisel ili Beč, i da mi privrednici koji investiramo u nekoj zemlji, ako imamo problema, možemo da tužimo tu dotičnu zemlju bilo za investiciju bilo za redovno poslovanje. Vrlo je ružno da mi investiramo, planiramo i onda se neki političari između sebe posvađaju, i onaj prvo što kaže jeste zabranjujemo uvoz ili počne da drži kamione na granici. Da ne bi došlo do toga, trebalo bi CEFTA sporazum da se obnovi tako što će biti pod okriljem EU i plus da se odmah odredi nadležni sud koji će rešavati sporove koji budu izbili između dotične kompanije i dotične države.

To znači da podržavate i tkz. mini šengen?

Podržavam. I ne samo to, nego sve što je u okviru širenja. Vi znate koliko je bilo kompanija u bivšoj Jugoslaviji. Mi sada ne treba da stvaramo političku Jugoslaviju, ali treba da stvaramo što veći ekonomski prostor. Mislim da je dobro da tu bude još ne samo Albanija nego što više zemalja da se uključe u stvaranje tog prostora. Imao sam dosta razgovora sa privrednicima iz Albanije i sa Kosova, čak mi i redovno dolaze u posetu. I pitao sam ih da mi objasne da li vi stvarno misle da mogu da izvoze robu u Finsku, Norvešku i slično. Naravno da ne mogu, rekao sam im da je njihov izvoz u regioni. Zato je neophodno da imaju predstavništva u Beogradu i u reginu i da počnu da sarađuju sa nama jer privreda ne priznaje granice. Osnov svega je da narod bolje živi. A, ako se držimo u okvirima granica narod ne može bolje da živi, jer nema novih investicija, nema novih programa, novog zapošljavanja i stvaranja novih vrednosti.

Slobodno mogu da kažem da smo mi spremni da onog trenutka kada nam daju dozvole u roku od tri meseca da krenemo u nove investicije u Srbiju od 500 miliona evra

Zašto nema domaćih investicija?

Ima novca, nema novca. Mora da se zna, nijedna kompanija nema novac na računu. Kada kažemo da neka kompanija ima novca, znači da ima kreditni rejting. Inače, zamislite da Delta drži 500 miliona evra na računu. Treba da imaš kreditni rejting, novac imaju samo banke, a kompanije treba da investiraju i da novac koriste za proširenje svoje proizvodnje.

Znači novac nije problem, da li su ideje problem?

Novac je uvek problem, da se razumemo. Međutim, ako imate kreditni rejting nije problem da dobijete novac. Ja preporučujem svojim poštovanim kolegama da investiraju i da se zadužuju.

A, ako se neštpo desi sutra, pa se kamate promene?

Ako tako razmišljamo, onda nemamo napredak.

Poslednjih godina ste preokupirani agrarom, zašto?

Kao što sam rekao, svaka kompanija i svaki biznis ide ovako, agrar je činjenica danas na najnižem nivou i nikad ne možemo da kažemeno neće pasti još, vi znate kako to ide. Godine 2016. agrar je bio najprofitabilnija kompanija, ne samo u Delti nego, možda, u Srbiji. Danas političari kažu: Agrar je naša šansa. Ja vam kažem, agrar ovakav kakav jeste nije naša šansa. Još uvek ljudi iz Agrara beže u industriju i to nije loše kada bi industrija bila profitabilna. Zašto? Mi u agraru radimo kao pre 50 godina. Danas jedan radnik iz okoline Kraljeva, koji ima 5ha zemlje ide u Kraljevo da se zaposli za nekih 400-350 evra da ne kažem i 300 i već više ima prihoda nego od tih 5ha. Zašto? Mi smo jako zaostali u agraru, sa ovakvim načinom rada samo se gubitnici stvaraju, a naš čovek, naš seljak zna i vidi da gubi i zato napušta agrar, ne obrađuje njivu. A zašto mu se to dešava? Dešava se zato što smo mnogo zaostali za Evropom i onim što ona postiže. Danas su prinosi u Selti, pod kukuruzom, na primer, 12 tona po hektaru, pšenicu imamo 8 tona po hektaru, a na žalost u našoj Srbiji je prinos od 4 do 4,5 tona za pšenicu, a kukuruza 7 do 8 tona. Mi sad ulazimo u biznis sa svinjama, svima kažem da će taj biznis u naredne tri godine biti dobar. Zašto? Vi znate da je afrička kuga napravila velike gubitke, naročito u Kini, koja je jedan od najvećih uvoznika. Nadam se da će naša država da iskoristi dobre odnose sa Kinom i da nam obezbedi da izvozimo svinjsko meso u Kinu. Ako radimo na primer prirast mesa po svinji, to zavisi od toga koliko hrane svinja pojede. I bez obzira što imamo dobre farme, iako nemamo dobro znanje, i što naša svinja pojede 300 ili 400 grama više nego što to čini evropska, naša cena je niža. Zato smo mi odlučili da obezbedimo znjanje. Kod nas je generalni direktor uzgoja svinja Danac, takođe je generalni direktor za dobijanje mleka na našim farmama opet Danac. Osnovno, ali ne samo u agraru je znanje. Osnova i u politici i u medicini i u svemu. I ono što se malo čuje i priča u Srbiji, a to je i naš dragi gost iz MMF-a govorio – znanje je osnova svega i u tom pogledu mora i naša Vlada i sve institucije koje posluju, međunarodne svetske banke i banke da sve to forsiraju.

Vi razmišljate da i vama najvažniji deo agrar pretvorite u akcionarsko društvo čijim će akcijama u dogledno vreme moći da se trguje na bezrama u Londonu ili Varšavi. Koliko je to realno? I zašto London i Varšava, a ne Beogradska berza?

Čvuena svetska kompanija nam je preporučila da pripremimo firmu za izlazak na berzu u Varšavi ili Londonu. I mi smo mnogo para uložili i pripremili agrar, međutim njihov savet je bio da ćemo da dobijemo izuzetno nisku cenu, jer kako da budemo na berzi ako predsednik kompanije nije još završio sve sudske procese koji se vode protiv njega. To su vrlo ozbiljne stvar i mi smo to odložili. Ali, takođe, onog trenutka kada berza stvarno bude živela u Srbiji, ja gospodina Krnetu znam i veoma cenim, ali on ovo isto mora da kaže što ja danas govorim – on mora da kaže svim političarima, svim medijima, svim tužilaštvima – tog trenutka ne mogu da se daju olake ocene o kompanijama koje su na berzi. Vi znate da kada predsednik države dobije kijavicu za 0,2 padne berza. To su ozbiljne stvari i mi moramo da učimo, i mi iz privrede, ali da uče i političari i uči naš narod šta znači biti na berzi i šta znači da dođe kapital iz inostranstva na koji način mora da se svi ophodimo.

Da li se može sa ovako niskim platama?

Ne može, ali sada ulazim u nešto što stvarno nije moja oblast. Vi ne možete da imate profesionalnog radnika ako ima platu ispod 500 evra. Da bi neko bio profesionalac on mora da ima platu veću od 500 evra. Onaj ko ima ispod 500 evra budite sigurni da ima još neko zanimanje koje radi posle ovoga, što znači da nije profesionalac. Sa mnogim profesorima se ne slažem. Tu nije stvar da inflacija povećava produktivnost toliko, kurs toliko, tu postoje neki krugovi. Ja neću da otvaram tu raspravu jer sam sigurno slabiji od nekih, ali Crna Gora ima veće plate od nas znam. Ja cenim Crnogorce i stalno sam sa njima, ali govorim da imaju veće plate.

Hoćete li da napišete drugi deo knjige „Ja tajkun“ sa više detalja o nekim najzanimljivijim događajima iz poslednjih nekoliko godina, a o kojima se čini niste napisali sve što je većina čitalaca očekivala i htela da pročita. Da li ćemo videti taj nastavak?

U ovom trenutku ne. Možda kasnije, ne znam. U ovom trenutku mi je okupacija, ali još nisam doneo odluku, da napišem knjigu koja govori o znanju. I ja vas molim, pokušajte da razmišljate koliko je znanje značajno za ovu zemlju. Malo se o tome govori i malo se to ističe. Znanje na nivou države, znanje na nivou kompanije i znanje na nivou pojedinca ovo sve što nam se dešava i na ovom mestu smo samo zato što imamo veliko neznanje. I to je moj izazov lični, ne smem da odlučim, ali ak ose odlučim tu treba dosta da se radi, bar tri godine bi moralo da se radi ali želim da tu knjigu napišem jer ono što je osnovno – školujte, školujte što više i primajte mlade ljude. Ovu zemlju mogu da promene samo mladi ljudi i na našu sreću mi ove godine primamo tu sedmu generaciju mladih lidera, primamo 20, a prijavilo se 4.000. Imamo više od 20 kandidata koji su završili u Americi, Francuskoj i Londonu, svi su završili strane škole, imamo jednu dobru bazu, i ovu bazu ne samo Delta nego treba Srbija da iskoristi. Kad sam video sve te mlade ljude, ja sam rekao da bih primio 1.000 ljudi i da krenem samo sa njima da radim. I to je naša šansa – da što više mladih ljudi uključimo u kompanije. Oni će nam doneti nešto novo i nešto progresivnije nego što se ovo danas radi.

Bili ste lični prijatelj Ivice Todorića, nakon kraha njegove poslovne imperije ima li bar malo straha da bi nešto slično moglo da se desi i vama? U čemu je razlika između bivšeg Agrokora i Delta holdinga? I na kraju, kažete da je vaš biznis stvaranje i prodaja kompanija, ima li nešto što biste kupili?

Nema nikakvih zajedničkih tačaka u sagledavanju ekonomskih pokazatelja između Agrokora i Delte, zato što Delta ima kapital blizu milijardu evra i to je jedan od najvećih jer mi naš kapital ne unosimo isključivo preko profita, unosimo ali u tolikoj meri, mi unosimo preko prodaje kompanija. Ne može kompanija koja ima 25% kredita od kapitala da ima bilo koji problem, tako da nemamo nijedan problem.

Da li ima nekih delova Agrokora koje biste videli u sastavu Delte?

Kako nema. Ima delova za koje smo zainteresovani, međutim tu ima jedan izraz opet koji moram da upotrebim – mnogo babica, kilavo dete – to je veliki problem između ruske Sberbanke i američkog fonda i normalno tu je i hrvatska država uključena tako da ja ne vidim da će u ovom trenutku bilo šta ozbiljnije da se dešava kada je u pitanju Agrokor. A mislim da bi trebalo da se dešava. Uopšte nije bitno ko će biti vlasnik te kompanije, bitno je da svi delovi funkcionišu i rade dobro što je bitno za ceo region gde je poslovala ta kompanija.

Ukoliko bi hipotetički danas postali ministar privrede u novoj Vladi koje bi bile prve tri mere kojim bi omogućili oporavak domaće privrede?

Prvo bih sagledao u kojoj meri ima znanja naša privreda. Operativno bih sarađivao sa našom privredom – da bi bilo više domaćih investicija i mi privrednici moramo da imamo veću sigurnost. Mi privrednici u Srbiji ne osećamo se dovoljno sigurnim da ulažemo. Drugo, moramo da donesemo neki strateški plan, ali ne kao što je Jugoslavija donela strateški plan te 1945. godine da će da razvija tešku industriju zato što je prepisala od petoletke Sovjetskog saveza, nego da dovedemo najiskusnije znalce iz Evrope koji treba da sagledaju u kratkom roku Srbiju i da kažu ovo su grane gde mi predlažemo da Srbija treba da se razvija. Znači, sa tim znanjem onda bi davali stimulacije i razne pogodnosti. I to ne samo strancima, nego svima da razvijaju oblasti koje preporučuju najumniji ljudi iz ekonomske nauke.

-