IN STORE  in your country  
SRBIJA
Intervju
30.06.2020.

AKTUELNO

Možemo da se poredimo sa kolegama u Evropi

Marko Janković, direktor, Kappa Star Recycling

Marko Janković je nakon završenih studija na ekonomskom fakultetu u Beogradu, svoj razvojni put započeo 2011. godine, upravo u Kappa Star Grupi, na poziciji Junior Managera Prodaje u Fabrici Kartona Umka.

Nakon dve godine rada, ukazana mu je prilika da vodi tržišta zapadne Evrope na poziciji Menadzera Prodaje, a kao nagradu za uspešno obavljen posao na prethodnoj poziciji, u junu 2017. godine promovisan je u direktora Kappa Star Recyclinga, što ujedno predstavlja i najveći izazov u njegovoj dosadašnjoj karijeri.

Kompaniju na čijem je čelu, Kappa Star Recycling, osnovala je 2010. godine Kappa star grupacija Fabrike kartona Umka i Fabrike Hartije Beograd, na osnovu svojih potreba za sirovinom starog papira, a sa ciljem organizacije procesa sakupljanja starog papira na teritoriji Republike Srbije i osvajanja liderske pozicije na domaćem tržištu. Kako kapacitet domaćeg trzista nije dovoljan za kapacitete fabrika iz grupe, javila se potreba da osnuju firme i u zemljama regiona, pa tako danas imaju ćerke firme u Mađarskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Bugarskoj i Rumuniji.

  • Recite nam malo detaljnije o tome čime se kompanija bavi?

Kappa Star Recycling, firma koja broji više od 500 zaposlenih, je ovlašćeni operater za sakupljanje, transport i tretman neopasnog otpada, pre svega, starog papira, zatim i otpadne folije i PET ambalaže, ambalažnog stakla, ali i drugih vrsta neopasnog otpada (metal, drvo). U okviru starog papira sakuplja se arhivksi papir, poput onog iz banaka, karton iz supermarketa, papir iz štamparija, novinski papir, i transportne kutije. Samo u Srbiji, Kappa Star Recycling sarađuje sa više od 10.000 različitih dobavaljača.

  • Možete da se osvrnete na trenutno poslovanje, šta vam je trenutno u fokusu?

Trenutno poslovanje kompanije karakterišu značajne promene koje su rezultat globalnih kretanja na tržištu ambalažnog otpada, odlukom kineskih vlasti da najveći uvoznik otpada Kina značajno pooštri kriterijume za kvalitet otpada koji se uvozi, što je uticalo na cene i pad sakupljanja u zemljama koji su veliki izvoznici, ali i na neophodnost za sve većom optimizacijom troškova. Kao odgovor na globalne izazove kompanija investira u opremu i vozila podižući svoju efikasnost i efektivnost i na taj način prilagođava se tržišnim okolnostima.

  • Kakve rezultate je kompanija ostvarila od osnivanja do danas? Kakvi su rezultati zabeleženi u prošloj godini?

Kappa Star Recycling je za par godina od osnivanja postao lider na domaćem tržištu u sakupljanju ambalažnog otpada sa konstantnim godišnjim rastom u količinama nabavke istog. U godini osnivanja, firma je sakupila oko 75.000 tona, dok smo u 2019. došli do cifre od 119.000 tona. Zajedno sa ćerkama firmama iz zemalja regiona Kappa Star Recycling je sakupio više od 240.000 tona u 2019. godini.

  • Koji su kapaciteti, a koliko iznosi godišnji otkup papira i drugih vrsta ambalažnog otpada?

Naši postojeći kapaciteti sakupljanja u Srbiji su za 20% viši, tj. oko 150.000 tona na godišnjem nivou, dok u zavisnosti od odnosa ponude i tražnje za neopasnim otpadom postoji mogućnost proširenja kapaciteta otvaranjem dodatnih sakupljačkih centara u onim gradovima gde do sada nismo bili prisutni. U 2019. godini zabeležili smo rekordne količine sakupljenog ambalažnog otpada čiju strukturu čine 99.000 tona starog papira, 8.000 tona plastike, i više od 7.000 tona ambalažnog stakla, dok preostalih 4.000 tona čine drvo, metal i druge vrste neopasnog otpada.

  • Sa kim sve sarađujete?

KSR sarađuje sa generatorima neopasnog ambalažnog otpada u raznim delatnostima od kojih bih posebno izdvojio trgovinske lance, štamparije, kartonaže, državne uprave, fabrike i lokalne firme koje se bave sakupljanjem neopasnog otpada. Od najvećih dobavljača izdvojio bih najveće privredne subjekte, kao što su Delhaize Serbia, Mercator-S, Lidl, Heineken, Swisslion, NIS, ministartsva i druge državne institucije, grad Beograd.

  • Da li ste zadovoljni tom saradnjom ili mislite da može da se poboljša?

Uvek težimo za unapređenjem saradnje i nivoa servisa prema našim dobavljačima. S tim u vezi uloženo je više od tri miliona evra u poslednjih par godina u različite vrste opreme, kamione i IT sisteme za unapređenje procesa saradnje. Moram da napomenem da se prethodno navedene firme izuzetno odgovorno ponašaju i poštuju sve propise u skladu sa zakonskom regulativom. Osim unapređenja servisiranja kroz opremu, Kappa star Recycling planira poboljšanje saradnje kroz proširenje portofolia nabavke otpada i na taj način daje mogućnost pružanja Full Service-a (tzv. ključ u ruke) dobavljačima.

  • Gde se reciklira materijal koji sakupite?

Papir se uglavnom šalje na reciklažu Fabrici Kartona Umka, koja je takođe članica Kappa Star Grupe, dok plastiku uglavnom plasiramo domaćim reciklerima od kojih bih izdvojio firme Alwag, Brzan Plast i Greentech.

  • Gde sve imate reciklažne centre?

KSR svoju delatnost obavlja kroz mrežu sakupljačkih centara u Republici Srbiji sa lokacijama u Beogradu, Novom Sadu, Vršcu, Šapcu, Smederevu, Kragujevcu, Čačku, Kraljevu i Nišu. Što se zemalja regiona tiče, sakupljačke centre imamo u Budimpešti, Sarajevu, Banja Luci, Podgorici, Skoplju, Sofiji i Bukureštu.

  • Koliko Srbija u ovim poslovima zaostaje za susedima Evropom?

Pre svega, važno je napomenuti da se Evropa ozbiljnije bavi prosecima sakupljanja i primarne selekcije duže od 30 godina, dok su u Srbiji zakoni o ambalaži i ambalažnom otpadu i zakon o upravljanju otpadom doneti 2009. godine, pa s tim u vezi i mogućnosti investiranja su bile značajnije manje, kao i da se sistem primarne selekcije još uvek nije uspostavio. Rast sakupljačkih količina i realizovane investicije u poslednjih pet godina doprineo je da Kappa Star Recycling bude uporediv sa određenim sakupljačima u regionu.

  • Da li poslednjih godina postoje neke promene u razmišljanju kompanija i pojedinaca, kada je u pitanju sakupljanje otpadnog materijala, njihova reciklaža i ponovna upotreba?

Implementacija zakona i kontrole inspektora bi značajno doprinele da se kompanije bolje organizuju kod odlaganja ambalažnog otpada kako bi i sami razumeli da su navedeni procesi i društveno odgovoran rad.

Kada govorimo o pojedincima, stičem utisak da svest polako raste, ali nažalost ne postoji još uvek uspostavljena infrastruktura za primarnu selekciju kako bi se njihovo učešće u procesima odlaganja otpada ocenilo. Određeni pomaci postoje ali je ključno da država i lokalne samouprave zauzmu veće učešče u procesima primarne selekcije ambalažnog otpada koje bi trebalo da paralelno prati i edukacija građana.

  • Kakvi su trenutno trendovi u ovoj oblasti u svetu i da li ih i u kojoj meri primenjujete? Od čega to zavisi?

Trenutni trendovi u svetu podrazumevaju smanjivanje materijala upotrebne plastike. Sa druge strane, postoje rastući trendovi plasiranog ambalažnog otpada, pa tako su danas u Srbiji nacionalni ciljevi na zavidnih 61%, zahvaljujući domaćim operaterima sistema upravljanja otpadom, nešto što svakako sve članice naše grupe primenjuju. Takođe, trendovi su u izgradnji reciklažnih centara za sortiranje ambalažnog otpada iz primarne selekcije, što podrazumeva značajnija ulaganja u opremu za odlaganje ambalažnog otpada. U Srbiji je primarna selekcija i vlasništvo nad otpadom stanovništva u nadležnosti javnih komunalnih preduzeća i lokalnih samouprava.

  • Kakvi su vam planovi za ovu godinu i neki naredni period? Kako vidite ulogu vaše kompanije u budućnosti?

Naši ciljevi se zasnivaju na proširenju portfolia sakupljanja drugih vrsta neopasnog otpada, održavanju liderske pozicije, podizanju standarda bezbednosti i zdravlja na radu, modernizaciji opreme, radu na prepoznatljivosti firme kroz unifikaciju voznog parka, i nastavku investicija u vozila sa manjom potrošnjom.
Budućnost reciklaže u Srbiji vidimo kroz izgradnju reciklažnih centara, a našu ulogu vidimo kroz javno-privatna partnerstava koja bi zajedničkim snagama omogućile razvoj primarne selekcije i u našoj zemlji, i samim tim doprineli zaštiti životne sredine kroz povećanu stopu recikliranja.

Kako je ova krizna situacija, izazvana korona virusom, uticala na vaše poslovanje?

Kappa Star Recycling, kao društveno odgovorna firma, veoma se odgovorno ponela u ovoj kriznoj situaciji, izazvanoj Covid-19 virusom, stavljajući u prvi plan zdravlje svojih zaposlenih. S tim u vezi, starije zaposlene i one sa hroničnim oboljenjima smo izopštili od rada na terenu, zaposlene iz administracije smo uputili na rad od od kuće, dok smo za radnike na operativnim pozicijama preuzeli sve neophodne mere (maske, rukavice, dezinfekciona sredstva) kako bismo ih zaštitili od mogućih izazova na terenu. Takođe, važno je istaći da kao deo jedne stabilne grupacije, iako veoma pogođeniji donešenim merama tokom pandemije, odluka menadžmenta kompanije bila je da se zaposleni ne otpuštaju, niti da im se tokom vanrednog stanja zarade koriguju naniže.

Što se tiče samog uticaja na poslovanje, uzimajući u obzir da je vanredno stanje (policijki čas) prouzrokavalo da mnoge firme ili značajnije smanje obim poslovanja ili čak stanu sa poslovanjem, to je posledično prouzrokavalo i pad generisanja njihovog otpada, što je za rezultat dalo pad u našem sakupljanju za oko 50%. U ovom trenutku, teško je dati procenu u kom periodu bi šteta mogla da bude sanirana, ali očekujemo da se ukidanjem vandrednog stanja generisane količine postepeno vrate u normalu. Ostaje nepoznanica koliko će epidemija smanjiti nivo generisanja ambalažnog otpada u odnosu na stanje pre pojave virusa.

-