IN STORE  in your country  
SRBIJA
Intervju
20.05.2020.

Dragan Jovanović, direktor, Fortuna market

Kao mali sistem brzo smo se prilagodili novonastaloj situaciji

U najfrekventnijim danima, naše police su uvek bile pune, što je izuzetno dobro delovalo na potrošače koji su brzo shvatili da nema potrebe za dodatnom panikom

Razgovarala: Ana Filipović, ana@instore.rs

Seriju intervjua sa predstavnicima trgovačkih lanaca nastavljamo razgovorom sa Draganom Jovanovićem, direktorom Fortuna marketa iz Aranđelovca, koji je za naš magazin istakao da su „zaposleni u trgovinama podneli najveći teret pandemije i, odmah iza doktora, bili jedna od najizloženijih kategorija zbog velikog broja kontakta“.

Pandemija korona virusa izazvala je velike poremećaje i na domaćem i na globalnom tržištu. Iako istraživanja i analize pokazuju da je maloprodaja gotovo jedina grana koja beleži rast trenutno, i trgovci su se susreli sa brojnim izazovima. Šta je vama predstavljalo najveći problem i kako ste ga prevazišli?

Kako se pandemija širila Evropom, bilo je za očekivati veću potražnju za određenim artiklima, tako da smo mi na vreme povećali zalihe istih, što se pokazalo izuzetno dobro jer je bilo veoma važno dobro odgovoriti na prve udare povećene tražnje. U najfrekventnijim danima, naše police su uvek bile pune, što je izuzetno dobro delovalo na potrošače koji su brzo shvatili da nema potrebe za dodatnom panikom.
Promet u martu je bio izuzetno povećan u odnosu na očekivani, čemu je najviše doprinela povećanja potražnja za osnovnim životnim namirnicama i sredstvima za dezinfekciju.

Svakako, najveći izazov sa kojim smo se susreli, bio je strah da se virus ne pojavi među našim zaposlenima što je moglo dovesti do problema u celokupnom poslovanju, tako da smo preuzeli sve mere zaštite zaposlenih (omogućili smo dovoljnu količinu zaštitnih maski i rukavica, postavili smo zaštitni pleksiglas na svim kasama i tabbaco shop-ovima..).

Sigurno je da su zaposleni u trgovinama podneli najveći teret pandemije i, odmah iza doktora, bili jedna od najizloženijih kategorija zbog velikog broja kontakta.

Kako se na vaše poslovanje i radno vreme odrazilo ukidanje vanrednog stanja?

Ukidanjem vanrednog stanja, vratili smo se u redovan ritam radnog vremena.

Distribucija i transport su u velikoj meri pogođeni novim korona virusom. Da li je i u kojoj meri to uticalo na snabdevenost vaših objekata? Šta vam je najveći izazov kada su u pitanju snabdevanje i zalihe?

Sa domaćim artiklima nismo imali problema da snabdemo naše objekte. Najveći problem bio je sa distribucijom i transportom uvoznih artikala, pogotovo svežeg voća i povrća npr. limuna za kojim je potražnja bila velika.

Mi smo mali sistem koji se vrlo brzo i lako prilagođava svim novonastalim situacijama, te smo i u ovim teškim vremenima uspevali da i tu robu koja je bila problem uvoza obezbedimo u dovoljnim količinama za naše potrošače.

Pretpostavljam da inače imate dobru saradnju sa lokalnim proizvođačima. Ali, da li je, možda, bilo nekog dodatnog udruživanju sa njima i dodatnog otkupa od onog ranije dogovorenog, kako biste obezbedili kontinuitet vaše ponude, a sa druge strane i njima olakšali plasman i obezbedili njihovu likvidnost?

Pošto poslujemo na lokalnom nivou, u ovakvim trenucima nije bilo dodatnog udruživanja sa manjim proizvođačima ali smo svima pružili maksimalnu podršku otkupom njihovih proizvoda.

Nakon što su zatvorene pijace, da li je bilo pojačane tražnje za robom kojom se deo potrošača snabdevao na njima?

Vreme iza nas je pokazalo da potrošači mogu da prilagode svoje potrebe i obave kupovinu pred neradne dane, te smatram da treba dobro razmisliti o uvođenju zabrane rada nedeljom

Nakon što su pijace zatvorene, sav promet voća i povrća prelio su u supermarkete. Upravo povećaniom prodajom imali smo mogućnost otkupa veće količine artikala koje smo isključivo otkupljivali od lokalnih proizvođača i samim tim im pružili podršku.

Prema istraživanjima, osim za osnovnim životnim namirnicama, velika potražnja vlada za sapunima i toalet papirom, kao i za proizvodima za održavanje lične i higijene domaćinstava. Kakva je situacija bila u vašim objektima, koji proizvod je početku krize zabeležio najveću prodaju? Kakva je situacija sada?

Na isti način se reflektovala i na naše objekte. Sredstva za dezinfekciju ruku i dezinfekciju površina, pored sapuna, imali su najveću prodaju tokom krize.

Kriza je uticala i na promene u kupovnim navikama potrošača. Kako ovih dana izgleda prosečna potrošačka korpa, nakon ukidanja vanrednog stanja? Da li je došlo do nekih promena u tome šta i na koji način potrošači kupuju sada, u poređenju sa početkom krize?

Naravno da je došlo do promena nakon ukidanja vanrednog stanja. Sve manje se traže sredstva za dezinfekciju i toalet papir, a potrošači su okrenuti trošenju zaliha koje su napravili. Osetno su smanjene potrošačke korpe delom zbog postojećih zaliha, a delom i da se napravi ušteda zbog neizvesnosti.

S obzirom na to da je tokom prethodnog perioda došlo do velikog rasta online kupovine, da li ste razmišljali o uvođenju ovog kanala prodaje?

Od samog početka vanrednog stanja shvatili smo da je potrebno pomoći potrošačima u snabdevanju, a pogotovo najstarijim kategorijama građana koji su imali zabranu kretanja. Tako da smo vrlo brzo uveli kućnu dostavu. Potrošači su dostavljali trebovanja našoj komercijali, a naši zaposleni su vršili odvajanje robe i, prema želji potrošača, tu robu smo ili dostavljali na kućnu adresu ili su je sami preuzimali na našoj brzoj kasi bez čekanja.

Smatramo da je online kupovina sigurna budućnost i nešto čemu treba ozbiljno pristupiti kako bi Fortuna u skorijoj budućnosti mogla da ponudi svojim potrošačima i ovakav vid komfora.

Ono što je jedino izvesno u trenutnoj realnosti je da ništa više neće biti kao pre. Prema vašem mišljenju, kako će ova kriza uticati na maloprodaju, trgovce, potrošače i njihove kupovne navike u budućnosti?

Očekuje se da će se uticaj krize preliti na maloprodaju i da će uticati na smanjenje potrošnje. Mislimo da će se potrošači okrenuti jeftinijim artiklima i osnovnim životnim namirnicima.

Vreme iza nas je pokazalo da potrošači mogu da prilagode svoje potrebe i obave kupovinu pred neradne dane, te smatram da treba dobro razmisliti o uvođenju zabrane rada nedeljom. Smatram da bi to bio veliki podsticaj za zaposlene u trgovini, a svedoci smo da je sve teže naći kvalitetnu radnu snagu u domenu usluga i da neradan dan ne bi značjano uticao na smanjenje prometa.

U rubrici INTERVJU na našem sajtu pročitajte i ostale razgovore sa predstavnicima trgovačkih lanaca, kompanija za proizvodnju, kao i za distribuciju i logistiku, o njihovom poslovanju u kriznoj situaciji izazvanoj korona virusom..
-