IN STORE  in your country  
SRBIJA
Intervju
02.06.2020.

INTERVJU

I u najfrekventnijim danima, rafovi su bili puni

Bratislav Lazarčević, osnivač i direktor, Trnava Promet

Razgovarala: Ana Filipović, ana@instore.rs

Razgovore sa predstavnicima trgovačkih lanaca u Srbiji nastavljamo intervjuom sa Bratislavom Lazarčevićem, osnivačem i direktorom preduzeća Trnava Promet iz Kragujevca.

Preduzeće Trnava Promet, društvo sa ograničenom odgovornošću za promet na veliko i malo, registrovano je 26. decembra 1989. godine kod trgovinskog suda Kragujevac, sa osnovnom delatnošću trgovine. Obavljajući trgovinu na veliko i malo prehrambenim i neprehrambenim proizvodima, sa veleprodajnim asortimanom robe koji broji više od 15.000 artikala, preduzeće snabdeva trgovinske radnje, ali ima i sopstveni lanac od 28 maloprodajnih objekata.

Pandemija korona virusa izazvala je velike poremećaje i na domaćem i na globalnom tržištu. Iako istraživanja i analize pokazuju da je maloprodaja gotovo jedina grana koja je beležila rast po izbijanju pandemije, i trgovci su se susreli sa brojnim izazovima. Šta je vama predstavljalo najveći problem i kako ste ga prevazišli?

Naša najveća briga bila je očuvanje zdravlja, kako zaposlenih u preduzeću Trnava Promet, tako i naših potrošača. Od početka smo uveli sve neophodne mere zaštite, prema preporukama nadležnih službi. U jeku pandemije delovali smo preventivno, od 35% do 50% zaposlenih poslali smo na plaćeno odsustvo, tako da smo imali ljude na raspolaganju za svaku organizacionu jedinicu, za slučaj širenja zaraze u preduzeću. Trudili smo se da poslovanje samog preduzeća održimo na optimalnom nivou, kako bismo sačuvali radna mesta, a da pri tome ne umanjujemo zarade. Na sreću, u našem preduzeću nije bilo evidentiranih slučajeva zaraze korona virusom.

Kako se na vaše poslovanje i radno vreme odrazilo ukidanje vanrednog stanja?

Ukidanjem vanrednog stanja, poslovanje se vraća u normalne tokove. Radno vreme se vratilo na trajanje pre početka pandemije. Ono što je ostalo isto, kao i tokom vanrednog stanja, su implementirane mere zaštite.

Distribucija i transport su u velikoj meri pogođeni novim korona virusom. Da li je i u kojoj meri to uticalo na snabdevenost vaših objekata? Šta vam je najveći izazov kada su u pitanju snabdevanje i zalihe?

Zahvaljujući višegodišnjoj uspešnoj saradnja sa dobavljačima i pravovremenoj reakciji zaposlenih u službi nabavke nije bilo značajnijih nestašica robe. Zaposleni su imali dozvole za rad tokom policijskog časa, tako smo uspeli da održimo kontinuitet u snabdevanju, a po završetku radnog vremena objekti su pripremani za sutrašnju kupovinu. Tokom najfrekventnijih dana, kada su se obavljale najveće kupovine, naši rafovi su bili puni, što je smanjilo pritisak i kod kupaca stvorilo poverenje da će robe biti i da nema potrebe za stvaranjem većih zaliha.

Pretpostavljam da inače imate dobru saradnju sa lokalnim proizvođačima. Ali, da li je, možda, bilo nekog dodatnog udruživanju sa njima i dodatnog otkupa od onog ranije dogovorenog, kako biste obezbedili kontinuitet vaše ponude, a sa druge strane i njima olakšali plasman i obezbedili njihovu likvidnost?

Saradnja sa lokalnim proizvođačima postojala je oduvek. Asortiman u maloprodajnim objektima prelazi brojku od 12.000 artikala, a poseban akcenat se stavlja na domaće proizvode lokalnih proizvođača, i na taj način se stvara ambijent za razvoj preduzetničkog duha i domaće proizvodnje. Nismo se udruživali, ali bi se moglo reći da smo tokom pandemije još više učvrstili naše poslovne odnose, i saradnja sa lokalnim proizvođačima jeste bila značajan činilac kvalitetne snabdevenosti naših objekata.

Cenovna kretanja će značajno odrediti tražnju za nekim proizvodima, a verujem da će kupci biti još više usredsređeni na popuste i akcijske kupovine

Nakon što su zatvorene pijace, da li je bilo pojačane tražnje za robom kojom se deo potrošača snabdevao na njima?

Sigurno da je tražnja bila pojačana, ali kvalitetnu ponudu, pored otkupa od lokalnih proizvođača, omogućilo je i to što smo i sami uvoznici voća i povrća. Bilo je kratkoročnih nestašica limuna, ali smo to brzo prevazišli.

Prema istraživanjima, osim za osnovnim životnim namirnicama, velika potražnja vlada za sapunima i toalet papirom, kao i za proizvodima za održavanje lične i higijene domaćinstava. Kakva je situacija bila u vašim objektima, koji proizvod je početku krize zabeležio najveću prodaju, a kakva je situacija sada?

Na početku pandemije, najveća potražnja bila je za osnovnim životnim namirnicima, sredstvima za higijenu i dezinfekcionim sredstvima. U jednom periodu značajno je porasla i tražnja za kvascem, verujem da je to zbog potrošačke psihologije, koja nam je ostala još od devedesetih godina. Posle izvesnog vremena kupci su ipak uvideli da neće biti većih nestašica robe, što je rezultiralo smanjenim oscilacijama u tražnji.

Kriza je uticala i na promene u kupovnim navikama potrošača. Kako ovih dana izgleda prosečna potrošačka korpa, nakon ukidanja vanrednog stanja? Da li je došlo do nekih promena u tome šta i na koji način potrošači kupuju sada, u poređenju sa početkom krize?

Prosečna potrošačka korpa je tokom vanrednog stanja znatno porasla, a pogotovo usled uvođenja policijskog časa, kada smo bili svedoci impulsivnih i paničnih kupovina. Po ukidanju vanrednog stanja potrošnja se vraća u redovne tokove, ali tražnja postaje još osetljivija na promene cena, naročito kada su u pitanju osnovne životne namirnice.

S obzirom na to da je tokom prethodnog perioda došlo do velikog rasta online kupovine, da li ste razmišljali o uvođenju ovog kanala prodaje?

Svedoci smo da uporedo sa razvojem informacionih i komunikacionih tehnologija, online kupovina postaje sve prisutnija pojava, što se naravno pripisuje svim benefitima takozvane kupovine iz fotelje. Svakako, kriza koja nas je zadesila, globalno je ubrzala rast i razvoj ovog vida kupovine.

Profesionalni kupci su i do sada mogli da nabavljaju proizvode iz našeg veleprodajnog prodajnog asortimana putem interneta, korišćenjem aplikacije za trebovanje robe. Međutim, sada idemo korak dalje i u zavšnoj smo fazi izrade moderznizovanog e-portala, gde će profesionalni kupci sa lakoćom moći da provere raspoloživost, cene i ostale karakteristike svih artikala iz našeg prodajnog asortimana, što će omogućiti lakše i brže kreiranje porudžbenice.

Ono što je jedino izvesno u trenutnoj realnosti je da ništa više neće biti kao pre. Prema vašem mišljenju, kako će ova kriza uticati na maloprodaju, trgovce, potrošače i njihove kupovne navike u budućnosti?

Primećujemo da se sve polako vraća u normalne tokove, ali je sigurno da će neizvesni prihodi kao posledica pandemije koronavirusa umnogome uticati na potrošačke navike. Cenovna kretanja će značajno odrediti tražnju za nekim proizvodima, a verujem da će kupci biti još više usredsređeni na popuste i akcijske kupovine. Na trgovcima je da, u saradnji sa dobavljačima, odgovore na ove izazove.

Ostale intervjue sa predstavnicima trgovačkih lanaca pročitajte u rubrici INTERVJU.
-