IN STORE in your country:
Srbija   Slovenija   Hrvatska   BiH   Makedonija  
Povratak na pocetnu stranu  
  SRBIJA Utorak, 16.09.2014 || Miodrag Jelić, izvršni direktor Lesaffre u Srbiji  |  Ljubitelji obezbedili povratak pića Surge  |  Nisa grupa dodaje nove proizvode  |  Tesco predstavio jabuku s ružičastim jezgrom  |  Agrokor ponovo objavio oglas za prodaju trgovina  |  Heineken odbio ponudu SABMillera  |  Metro prodaje udeo u Bookeru  |  Cm stigao u Bugojno  |  Osječki crni radler uskoro u Kini  |  Danone ima novog direktora  |  Koliko potrošači razumeju deklaracije prehrambenih proizvoda  |  Žito ide na prodaju  |  Karolina ulaže u modernizaciju proizvodnje  |  Lidl predstavio planove za rast  |  Drogi Kolinskoj nagrada za online stranicu  |  Povećanje prodaje za Kroger  |  Klas otvara nova izvozna tržišta  |  Godišnji skup logističara u Beogradu   |  Prva banka sa beskontaktnim MasterCard karticama  |  Nema zainteresovanih za Nišku pivaru  |   ||
   

IZIT: Analiza privrednih kretanja u Srbiji 09/2012

10.11.2012
Institut za tržišna istraživanja
Dečanska 8
11001 Beograd, Srbija
 
Krajem septembra 2012. godine na mesečnom nivou su dominantno registrovana negativna kretanja u srpskoj privredi. Na to ukazuju i sledeći indikatori: fizički obim industrijske proizvodnje, turizam, trgovina na malo, prosečne neto plate, inflacija i ukupne devizne rezerve. Pored ovih pokazatelja, negativna dinamika beleži se i u saobraćajnom prometu roba i putnika, s tim što se poslednji raspoloživi podaci za ovaj indikator odnose na prvo polugodje ove godine.
 
Tokom septembra 2012. godine pozitivan iskorak je registrovan samo u dinamici izvoznih aktivnosti, visini spoljnotrgovinskog deficita i spoljnog duga.  

Dinamika industrijske proizvodnje po robnim grupama u Srbiji

 Izvor: Podaci RZS

Mada je u tekućim cenama na mesečnom nivou zabeležen rast maloprodajnog prometa po stopi od 2,5%, on je, mereno u stalnim cenama, što je verodostojnije, jer se uzimaju u obzir i inflatorna kretanja, ipak redukovan za 0,6%. To je posledica osetnijeg talasa poskupljenja tokom septembra, predominantno poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, što je dodatno ugrozilo životni standard stanovništva i samim time produkovalo dalje opadanje prometa robe u trgovini na malo na srpskom tržištu.
 
Promet robe u trgovini na malo
 
Izvor: Saopštenje RZS

Poskupljenja proizvoda i zamrla privredna aktivnost, koja gura nezaposlenost na više kote i ugrožava i postojeću kupovnu moć stanovništva na umoru, kreirali su smanjenje maloprodajnog prometa robe u septembru ove u odnosu na stanje iz istog meseca 2011. godine za 4,6%, mereno u stalnim cenama. I u kumulativu se, gledano preko prva tri kvartala 2012. prema stanju iz prvih devet meseci prošle godine, beleži pad prometa robe u trgovini na malo za 3,7%.   

Na severu Srbije maloprodajni promet je porastao i u stalnim cenama na mesečnom nivou po stopi od 5,3%, primarno u Vojvodini (6,1%), dok je na jugu zemlje redukovan za čitavih 10,2%. To ukazuje na besperspektivnost područja na jugu ili jugoistoku i jugozapadu zemlje, primarno, što se jasno očituje kroz jedva dišuću kupovnu moć stanovništva tih regiona, a samim time i negativno reflektuje na dinamiku prometa robe u trgovini na malo. Zbog toga treba računati na dalju migraciju stanovništva ka, uslovno rečeno, bogatijem severu zemlje. I kumulativni podaci potvrdjuju ove nalaze, s tim što ukazuju i na slabljenje kupovne moći u beogradskom regionu. Naime, na severu zemlje se u prva tri tromesečja ove u odnosu na isti period 2011. godine registruje pad maloprodajnog prometa u stalnim cenama za 0,8%. No, u Vojvodini se evidentira njegov rast od 0,8%, što nedvosmisleno ukazuje da je i promet robe u trgovini na malo u regionu Beograda koji ima najviše prosečne neto plate, ali svakako, i više troškove života, počeo da trpi posledice neodgovorne ekonomske politike. Pa ipak, taj pad na severu je znatno blaži nego na jugu zemlje, u kome je maloprodajni promet u naznačenom kumulativnom periodu redukovan za čak 8,7%, čime su dodatno potvrdjeni napred izrečeni navodi o neravnomernoj razvijenosti zemlje.   

Sa cunamijem poskupljenja proizvoda i usluga krajem trećeg i s ulaskom u poslednji kvartal ove godine, treba računati sa daljim opadanjem maloprodajnog prometa, tako da će on definitivno završiti u negativnoj zoni rasta, sa izvesnim izgledima da njegove negativne tendencije budu karakteristika i u 2013. godini. Jednostavno, u postojećim uslovima privredjivanja ne postoje bilo kakve opipljivije naznake koje bi upućivale na oporavak životnog standarda stanovništva, dok su izraženi inflacioni signali do aprila sledeće godine i rastuća nezaposlenost.

Rang zemalja po obimu spoljnotrgovinske razmene
-u milionima USD-
Izvor: Podaci RZS
   
Kretanje deviznog kursa
Vrednost EUR u odnosu na dinar
 
Izvor: Podaci NBS      

Septembar je doneo dalje intenziviranje cenovnih pritisaka. Posle avgustovskog rasta potrošačkih cena po stopi od 1,6%, u septembru je zabeleženo povećanje inflacije za dodatnih 2,3% na mesečnom nivou. To je predominantno posledica lošeg poljoprivrednog roda u ovoj godini, ali i subjektivne dimenzije u ekstremnim vremenskim prilikama koje su izazvale podbačaj poljoprivredne proizvodnje. Te subjektivne dimenzije ogledaju se u ljudskom faktoru preko nekonzistentne poljoprivredne politike, odsustva investiranja u irigacione sisteme i pasivno posmatranje državnih institucija kartelsko-monopolskih struktura koje aktivno koriste slabost države i objektivne okolnosti za ostvarivanje dodatne zarade na uštrb kupovne moći stanovništva. Te aktivnosti kartelsko-monopolskih struktura odvijale su se izazivanjem veštačke nestašice nekih prehrambenih proizvoda poput ulja i zatim podizanjem njihovih cena na znatno više kote nego što bi to zdrava tržišna utakmica dozvoljavala. Umesto da je vlada Republike Srbije odmah posegnula za merom liberalizacije uvoza upitnih prehrambenih proizvoda na odredjeno vreme i time predupredila nelojalno ponašanje domaćih tržišnih igrača, stvorena je još veća konfuzija na tržištu koju su pozicionirani takmaci iskoristili za ubiranje dodatnih prihoda. U takvom ambijentu najveći gubitnici su potrošači, ali i država koja je ispoljila svoju slabost. Ta slabost se ogleda i u tome što je resorno ministarstvo pregovaralo sa domaćim proizvodjačima ulja tražeći od njih da koriguju svoje cenovnike na niže kote, čime je umesto tržišnih mehanizama koji joj stoje na raspolaganju, sama sebe deklarisala kao lice kome sindikati imaju razloga da se obraćaju iako suštinski država ne može direktno da utiče na donošenje poslovnih odluka privatnih preduzeća. Takva praksa mora da prestane i svi učesnici na tržištu bi morali da se povinuju tržišnim pravilima igre, odnosno da znaju koja rola im u tržišnim parametrima pripada. Država treba da postavi kroz efikasniji i proaktivniji državni aparat pravila igre i sankcioniše njihovo izvrdavanje, sindikati da pregovaraju o uslovima rada zaposlenih, preduzetnici da u zadatim parametrima preko marketing koncepcije poslovanja maksimiziraju svoje prihode produkujući i maksimizaciju zadovoljstva potrošača, a pokreti potrošača, ne samo da pasivno reaguju, nego i aktivnim merama, poput bojkota kupovine odredjenih proizvoda ili pak kupovine u trgovačkim lancima na dan ili dva pošalju ozbiljno upozorenje proizvodjačima i trgovcima podsećajući ih ko ima glavnu moć kreiranja i raspodele tržišnog kolača.

Da je predominatno osetan podbačaj poljoprivredne proizvodnje uz imperfektnosti na domaćem tržištu uticao na formiranje cenovnog uragana tokom septembra, ukazuje i podatak da su cene hrane porasle za čitavih 5,3% na mesečnom nivou. Pri tome je cena povrća porasla za 13,9%, mesa 7,7%, ulja i masti 5,1%, itd.

Ovako buran rast potrošačkih cena u protekla dva meseca uslovio je medjugodišnju inflaciju (septembar 2012 / septembar 2011. godine) od čak 10,3% U ovom periodu posmatranja, cene hrane su porasle za čitavih 15%, a uz njih cunami u cenovniku registrovan je i na segmentu alkoholnih pića i duvana (16,9%) i transporta (14%).

Najizraženiji rast cena od početka ove godine zaključno sa septembrom, registrovan je kod alkoholnih pića i duvana (18%), hrane (15,3%) i transporta (12,9%). Radi se o akciznim proizvodima i proizvodima čije su cene eruptirale usled smanjene proizvodnje i imperfektnosti na tržištu. Inače, u ovom vremenskom intervalu inflacija je dostigla kotu od 9,6%.    

Indeks potrošačkih cena
 
Izvor: Podaci RZS

U poslednja dva meseca ove godine, posle povećanja PDV-a i akciza na akcizne proizvode, a usled opadajuće kupovne moći stanovništva i smirivanja deviznog kursa dinara i cena nafte na svetskom tržištu, te već smirivanja cena ulja i još nekih prehrambenih proizvoda, poput mesa, treba računati sa smirivanjem postojećeg neverina u domaćim cenovnicima, ali nikako i sa redukovanjem inflacije. Na kraju 2012. godine realno je očekivati inflaciju na nivou od oko 12,5%, što je daleko iznad projektovane stope od 5,5% za ovu poslovnu godinu. To samo po sebi govori koliko je ekonomska politika prethodne vlade Republike Srbije bila neutemeljena i bazirala se na željama, a ne na ozbiljnim analizama. Naime, ovakvo bujanje inflacije produkt je pogrešnih poteza ili nepreduzimanja adekvatnih mera i rezova u ekonomskoj politici u ranijem periodu, jer inflacija se ne pojavljuje iznenada i odjednom, nego je rezultat nečijeg delanja ili nedelanja u prethodnom periodu.

Na početku 2013. godine, usled najavljenog rasta cena pod kontrolom države, gasa i električne energije, te ustaljenog rasta cena akciznih proizvoda zbog nivelisanja akciza sa inflatornim kretanjima, treba računati sa naglašenim cenovnim pritiscima u privredi. No, već od aprila ili maja trebalo bi očekivati smirivanje tih tenzija i polako svodjenje inflacije u jednocifrene okvire do kraja naredne godine, jer iz ove vizure, ne pojavljuju se neki drugi impulsi koji bi mogli da pomeraju potrošačke cene na više na kraju prvog i u drugom delu 2013. godine.      



 
 
 
 
back to top