IN STORE  in your country  
SRBIJA
Analize
30.07.2020.

TRGOVAČKA MAPA SRBIJE 2020

Smart Plus Research: Kupovne navika potrošača - gde kupujemo namirnice i koliko često?

Male radnje nisu „popularne“ u Beogradu kao u drugim regionima.

Specijalno izdanje Trgovačka mapa 2020. možete da preuzmete ovde.

Više posetilaca hipermarketa je u Beogradu i Vojvodini, nego u istočnoj i južnoj Srbiji, i u regionu zapadne Srbije sa Šumadijom. S druge strane, čak 1/4 stanovnika Srbije nikada ne kupuje u hipermarketima

Autor: Jovana Dukić Vasić

Često se mogu čuti, a često i voditi, razgovori o tome gde je kupljena šminka ili haljina, gde su rasprodaje, gde nije gužva... Ili priče o automobilima, kompjuterima, povoljnim cenama komponenti, dodatna oprema i slično. Ali i priče o namirnicama, koje redovno koristimo i kupujemo, sastavni su deo naših priča, dani za penzionere, šta je na akciji, šta može povoljnije u kom trgovačkom lancu da se pronađe...

A gde kupujemo namirnice? Koliko često?

Na osnovu rezultata istraživanja, koje je sprovedeno krajem 2019. godine, kada smo ovo pitali naše sugrađane, saznali smo da oko 3/4 stanovnika barem jednom nedeljno kupuje u običnim radnjama, srednje veličine ili mini marketima, a u proseku, to znači da jedan kupac ovaj tip radnje poseti 4,2 puta tokom nedelje. Slično je i sa malim radnjama (radnje sa 1 kasom, manje od 100m2), koje kupci posećuju u proseku četiri puta nedeljno. Zanimljivo je istaći da male radnje nisu „popularne“ u Beogradu kao u drugim regionima, s obzirom na to da čak 10% navodi da tamo nikada ne kupuje, naspram 2-3% u drugim regionima. Supermarkete (prodajni objekat sa 5-15 kasa, površine 301-1500 m2) 40% poseti bar jednom nedeljno, a 15% Beograđana svaki dan, dok hipermarkete, najveće objekte po površini i broju kasa, 30% poseti bar jednom mesečno. Više posetilaca hipermarketa je u Beogradu i Vojvodini, nego u istočnoj i južnoj Srbiji, i u regionu zapadne Srbije sa Šumadijom. S druge strane, čak 1/4 stanovnika Srbije nikada ne kupuje u hipermarketima.

Pekara i pijaca su, bez obzira na činjenicu da se njihov asortiman može naći u trgovačkim lancima, ipak i dalje dobro posećeni. Čini se da su pekare veoma važne, s obzirom na to da pekare kupac u proseku poseti četiri puta tokom nedelje, a među njima su najčešće oni posetioci između 35 i 54 godine. Pijace, pak, više od polovine populacije barem jednom nedeljno poseti. Navike se očigledno teško stiču, ali i menjaju, s obzirom na to da su na pijacama češće oni koji imaju više od 45 godina, potom grupa 25-44, dok najmlađi u najvećem procentu ne idu na pijacu - čak ih 17% to navodi. Stanovnici iz južne i istočne Srbije u najvećem procentu navode da su redovni posetioci pijace - čak 70% ih kaže da bar jednom nedeljno tamo kupuje.

Pored odlaska u kupovine, neki od nas kupuju i putem interneta. U ovom kanalu se ređe kupuju namirnice (svega 13% online populacije je kupovalo hranu i piće online u oktobru 2019.), ali imajući u vidu nove okolnosti, kada je beležen rast e-trgovine, moguće je da će i internet postati važno mesto kupovine. Oni trgovci koji uspeju da dočaraju izgled proizvoda i uvere nas u njihov kvalitet, učine da kupovina online bude mesto za uživanje i pojednostave procedure vraćanja robe, odnosno da utiču na barijere koje kupci imaju u odnosu na e-trgovinu, su oni trgovci koji mogu da očekuju pozitivne rezultate. Pored toga, ni trgovci ni proizvođači ne treba da zanemare ulogu koju ima internet – čitanje iskustava drugih i pisanje sopstvenih (naročito negativnih), informisanje i upoređivanje cena, traženje dodatnih informacija o korišćenju proizvoda... Pored toga, omiljeni način plaćanja je pouzećem, i to u gotovini za 47% online populacije, što govori o još jednoj prepreci u razvoju ovog kanala prodaje.

Razvojem mobilnih telefona većina ih koristi prilikom kupovine (23% se izjasnilo da ne koristi mobilni telefon u kupovini) – 55% u prodavnici na svom mobilnom uređaju proverava cene, 34% slika proizvode koje planira da kupi, a 33% poziva prijatelje ili člana porodice da se posavetuje dok je još u radnji oko kupovine.

Osnovni elementi dobre usluge

Naše navike su uslovljene i onim što zatičemo u maloprodajnim objektima – ako se čeka dugo, brz prolazak kase postaje vest, ako nam se jave na ulasku i/ili izlasku u najmanju ruku smo zbunjeni, a sve su to osnovni elementi kvaliteta usluge. Smart Plus Reearch svake godine meri osnovne elemente dobre, odnosno usluge visokog kvaliteta, a to su: pozdrav, utvrđivanje potreba/želja kupaca, poznavanje proizvoda, nuđenje dodatnog proizvoda i zahvalnost na poseti, prema akronimu engleske reči GUEST (gost), za Greet, Understand, Explain, Suggest, Thank.

Istraživanje sprovedeno 2019. godine pokazuje da je Poznavanje proizvoda najbolje ocenjen element. U čak 95% situacija prodavac je pokazao da poznaje proizvod za koji je kupac zainteresovan.

Slede, Pozdrav i Zahvalnost na poseti, sa gotovo identičnim rezultatom od 79% tj. 78%. pri čemu je kod elementa Zahvalnost na poseti registovan značajan napredak (67%). Najlošije ocenjena kategorija je Nuđenje dodatnog proizvoda sa veoma niskih 27% i primetnim padom u odnosu na rezultat iz 2018. godine (42%). Pored toga što je propuštena prilika za dodatnim prihodom, propušta se i stvaranje želje za nečim novim i impulsa potrda tu može kupiti i to prodavnici.

Lojalnost radnji i suptilnost u pristupu postaje sve važnija, imajući u vidu da 45% ispitanika smatra da radnje i brendovi imaju manje uticaja na njihovu kupovinu, nego ikada pre, kao i 2/3 koja smatra da postoji preveliki izbor u mnogim od kategorija koje kupuju.

-